http://www.nadzor.ba/sergej-karov-bosona-je-buducnost/
O stripih v naših medijih....
Moderators: TomDar, jang, Corto, Tornado, Mioke
Re: O stripih v naših medijih....
Intervju s Sergejem Karovom: "Bosona je budućnost."
http://www.nadzor.ba/sergej-karov-bosona-je-buducnost/
http://www.nadzor.ba/sergej-karov-bosona-je-buducnost/
Re: O stripih v naših medijih....
Stripovski intervju z legendarnim Markom Brecljem:
http://infozona.hr/foto/marko-brecelj-m ... 1328/42346
http://infozona.hr/foto/marko-brecelj-m ... 1328/42346
Re: O stripih v naših medijih....
Kako je Helena Klakočar „pobjedila“ Franka Millera
Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom.
Kraj siječnja 2000. godine.
Festival International de la Bande Dessinee (kako glasi njegov službeni naziv), uz onaj u talijanskom mjestašcu Lucca, najvažnija je i najuglednija
manifestacija stripa na Starom kontinentu, a i na širim prostorima.
Prvo izdanje Angoulemea u novom tisućljeću.
Festival koji kontinuirano, od osnutka 1974. godine, nagrađuje najveće autore umjetnosti stripa i vizualne naracije Grand Prixom (spomenimo tek
neke od dotadašnjih laureata: Franquin, Will Eisner, Jije, Pellos, Reiser, Moebius, Forest, Gillon, Tardi, Bilal, Gotlib, Druillet, Juillard, Robert
Crumb...), a istovremeno vrednuje i ono najbolje na francusko-belgijskom tržištu, odnosno na tamošnjem frankofonskom jezičnom području
napravljeno u razdoblju između dva Angoulemea.
Na tom 27. po redu angoulemskom festivalu u kategoriji za najbolji album stranog autora (Best foreign album) objavljenog u 1999. godini nominirani
su bili: „300" Franka Millera i Lynna Varleya (nakladnik Rackham), „L'Art invisible" Scotta McClouda (nakladnik Vertige Graphic), „Passage en douce"
Helene Klakočar V. (nakladnik Freon), „Comme un gant de velours pris dans la fonte" Daniela Clowesa (nakladnik Cornelius), „Vieilles Canailles:
L'esprit de famille" Carlosa Trilloa i Cachoa Mandrafina (nakladnik Albin Michel) i „Tabou" Rubena Pellejeroa i Jorge Zentnera (nakladnik Casterman).
Jedno ime uglednije od drugog u međunarodnim razmjerima, uz jedan „izuzetak", odnosno „dodatak" - strip dotad „anonimnog" autora, odnosno
autorice.
Žiri, kojeg je činilo troje respektabilnih novinara i kritičara stripa Rebecca Manzoni, Gilles Medioni i Thierry Bellefroid, zatim Christophe Le Bel te
Yves Poinot (predsjedavajući samog festivala) i Georges Wolinski (kultni autor i strip scenarist), donio je „neočekivanu, ali hrabru" odluku kako najbolji
album godine stranog autora nije onaj kojeg potpisuju Miller, Clowes, McCloud, Trillo ni Pellejero, nego „Passage en douce" 42-godišnje Helene Klakočar,
naše umjetnice s tada nizozemskom adresom.
Prije „Passage en douce" Helena Klakočar nije imala objavljenu niti jednu tablu stripa na francuskom jeziku (bila je apsolutno nepoznata), a njezin
nakladnik, Freon iz Bruxellesa (Belgija), bio je ponajprije poznat u alternativnim krugovima, a u stripaškim je imao tek marginalnistatus.
Mali podsjetnik: „Passage en douce" – strip autobiografskog karaktera, emocionalna obiteljska priča na fonu povijesnih događanja - je tiskan u travnju
1999., u položenom, vodoravnom formatu, na 288 strana, u broširanom uvezu s klapnom.
Uz prvu nagradu za strip Nedeljku Dragiću za „Tupka" na „Eight International Salon of Cartoons" u Montrealu (Kanada) 1971. godine, angoulemska nagrada
„Alph-Art" za najbolji album godine stranog autora Heleni Klakočar tridesetak godina kasnije najveća je oficijelna, autorska potvrda za kvalitetu koju je
dosad neki od hrvatskih strip umjetnika (ili u ovom slučaju umjetnica) dobio u svijetu!
Osim toga, na istom tom festivalu Helena Klakočar se te prohladne angoulemske večeri još jednom popela na službenu pozornicu te za „Passage en douce"
dobila i France Info Awards koju je dodjelio Radio Info iz Parisa – za „angažirani" strip.
Sad je prošlo već petnaest godina.
„Nemirno more", kako je sama Helena Klakočar „prevela" francusku sintagmu „Passage en douce", je doživjelo u međuvremenu nekoliko stranih izdanja,
dok prvo cjelovito objavljivanje, ujedno i svoju definitivnu „autorsku" verziju, u Hrvatskoj doživljava tek ovim izdanjem.
Povodom prvog izdanja "Nemirnog mora" u Hrvatskoj, autorica Helena Klakočar je izjavila:
"Ova knjiga, uprkos svom interesu u inozemstvu, dvjema nagradama u Francuskoj na festivalu u Angoulemeu, dodatnim prijevodima na slovenski i talijanski
jezik (autor pogovora talijanskog izdanja bio je Predrag Matvejević), nikako nije mogla naći izdavača u Hrvatskoj. Imala sam dojam da "Nemirno more"
doživljava sudbinu koju je doživljavala literatura koja je namjerno bila uklanjana s polica knjižnica i knjižara u razdoblju nacionalističke i kapitalističke
restauracije tijekom 1990-ih i 2000-ih godina. Pripremajući 2008. izdavanje u Srbiji u "Fabrici knjiga" kod urednika Dejana Ilića inzistirala sam da se knjiga
tiska na hrvatskom jeziku upravo radi toga što sam se nadala da će tako lakše stići do čitatelja u Hrvatskoj. No, knjiga je tek na kapaljku dolazila u svega
dvije zagrebačke knjižare, Booksa i Super knjižaru."
Zanimanje za možebitno izdavanje "Nemirnog mora" pokazali su, nastavila je gdja Klakočar, urednici i vlasnici nekoliko zagrebačkih nakladničkih kuća,
kojima je dostavila traženi primjerak svoje knjige, ali na kraju od izdavačkog ugovora i samog tiskanja nije bilo ništa.
Ni sadašnje izdavanje knjige "Nemirno more" nije prošlo bez problema.
Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2014. godini, Kulturno vijeće za knjižnu, nakladničku i knjižarsku djelatnost Ministarstva kulture RH u sastavu
Gordana Crnković, Nadežda Čačinović, Neven Jovanović, Jasna Kovačević i Lara Holbling Matković odobrilo je sufinanciranje 569 knjiga.
"Nemirno more" nije bilo među tih 569 odobrenih projekata.
Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2015. godini isto kulturno vijeće (u istom sastavu) odobrilo je za sufinanciranje 479 knjiga - knjizi "Nemirno more"
opet je odbijeno sufinanciranje.
Te 2014. i 2015. ministrica kulture RH bila je prof. dr. sc. Andrea Zlatar Violić.
Financijski je knjigu konačno potpomogao Grad Zagreb.
Kao kuriozitet spomenimo da u dokumentarnoj seriji HRT-a "Strip u Hrvatskoj" (autorica serijala Irena Jukić Pranjić) u trideset epizoda, emitiranom 2015.
godine, strip "Nemirno more" nije ni spomenut. O tempora, o mores!
Neovisno od navedenog, Helena Klakočar (r. 1958. u Tuzli, formativne godine provela u Mariboru, diplomirala grafiku u Zagrebu) je samo koncizno
zaključila: "Ova knjiga je pismo poslano prije 25 godina koja je sve ove godine lutalo od adrese do adrese i konačno našla onog kome je namjenjeno."
Veljko Krulčić
[Objavljeno: Mediantrop, Beograd 2016]
Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom.
Kraj siječnja 2000. godine.
Festival International de la Bande Dessinee (kako glasi njegov službeni naziv), uz onaj u talijanskom mjestašcu Lucca, najvažnija je i najuglednija
manifestacija stripa na Starom kontinentu, a i na širim prostorima.
Prvo izdanje Angoulemea u novom tisućljeću.
Festival koji kontinuirano, od osnutka 1974. godine, nagrađuje najveće autore umjetnosti stripa i vizualne naracije Grand Prixom (spomenimo tek
neke od dotadašnjih laureata: Franquin, Will Eisner, Jije, Pellos, Reiser, Moebius, Forest, Gillon, Tardi, Bilal, Gotlib, Druillet, Juillard, Robert
Crumb...), a istovremeno vrednuje i ono najbolje na francusko-belgijskom tržištu, odnosno na tamošnjem frankofonskom jezičnom području
napravljeno u razdoblju između dva Angoulemea.
Na tom 27. po redu angoulemskom festivalu u kategoriji za najbolji album stranog autora (Best foreign album) objavljenog u 1999. godini nominirani
su bili: „300" Franka Millera i Lynna Varleya (nakladnik Rackham), „L'Art invisible" Scotta McClouda (nakladnik Vertige Graphic), „Passage en douce"
Helene Klakočar V. (nakladnik Freon), „Comme un gant de velours pris dans la fonte" Daniela Clowesa (nakladnik Cornelius), „Vieilles Canailles:
L'esprit de famille" Carlosa Trilloa i Cachoa Mandrafina (nakladnik Albin Michel) i „Tabou" Rubena Pellejeroa i Jorge Zentnera (nakladnik Casterman).
Jedno ime uglednije od drugog u međunarodnim razmjerima, uz jedan „izuzetak", odnosno „dodatak" - strip dotad „anonimnog" autora, odnosno
autorice.
Žiri, kojeg je činilo troje respektabilnih novinara i kritičara stripa Rebecca Manzoni, Gilles Medioni i Thierry Bellefroid, zatim Christophe Le Bel te
Yves Poinot (predsjedavajući samog festivala) i Georges Wolinski (kultni autor i strip scenarist), donio je „neočekivanu, ali hrabru" odluku kako najbolji
album godine stranog autora nije onaj kojeg potpisuju Miller, Clowes, McCloud, Trillo ni Pellejero, nego „Passage en douce" 42-godišnje Helene Klakočar,
naše umjetnice s tada nizozemskom adresom.
Prije „Passage en douce" Helena Klakočar nije imala objavljenu niti jednu tablu stripa na francuskom jeziku (bila je apsolutno nepoznata), a njezin
nakladnik, Freon iz Bruxellesa (Belgija), bio je ponajprije poznat u alternativnim krugovima, a u stripaškim je imao tek marginalnistatus.
Mali podsjetnik: „Passage en douce" – strip autobiografskog karaktera, emocionalna obiteljska priča na fonu povijesnih događanja - je tiskan u travnju
1999., u položenom, vodoravnom formatu, na 288 strana, u broširanom uvezu s klapnom.
Uz prvu nagradu za strip Nedeljku Dragiću za „Tupka" na „Eight International Salon of Cartoons" u Montrealu (Kanada) 1971. godine, angoulemska nagrada
„Alph-Art" za najbolji album godine stranog autora Heleni Klakočar tridesetak godina kasnije najveća je oficijelna, autorska potvrda za kvalitetu koju je
dosad neki od hrvatskih strip umjetnika (ili u ovom slučaju umjetnica) dobio u svijetu!
Osim toga, na istom tom festivalu Helena Klakočar se te prohladne angoulemske večeri još jednom popela na službenu pozornicu te za „Passage en douce"
dobila i France Info Awards koju je dodjelio Radio Info iz Parisa – za „angažirani" strip.
Sad je prošlo već petnaest godina.
„Nemirno more", kako je sama Helena Klakočar „prevela" francusku sintagmu „Passage en douce", je doživjelo u međuvremenu nekoliko stranih izdanja,
dok prvo cjelovito objavljivanje, ujedno i svoju definitivnu „autorsku" verziju, u Hrvatskoj doživljava tek ovim izdanjem.
Povodom prvog izdanja "Nemirnog mora" u Hrvatskoj, autorica Helena Klakočar je izjavila:
"Ova knjiga, uprkos svom interesu u inozemstvu, dvjema nagradama u Francuskoj na festivalu u Angoulemeu, dodatnim prijevodima na slovenski i talijanski
jezik (autor pogovora talijanskog izdanja bio je Predrag Matvejević), nikako nije mogla naći izdavača u Hrvatskoj. Imala sam dojam da "Nemirno more"
doživljava sudbinu koju je doživljavala literatura koja je namjerno bila uklanjana s polica knjižnica i knjižara u razdoblju nacionalističke i kapitalističke
restauracije tijekom 1990-ih i 2000-ih godina. Pripremajući 2008. izdavanje u Srbiji u "Fabrici knjiga" kod urednika Dejana Ilića inzistirala sam da se knjiga
tiska na hrvatskom jeziku upravo radi toga što sam se nadala da će tako lakše stići do čitatelja u Hrvatskoj. No, knjiga je tek na kapaljku dolazila u svega
dvije zagrebačke knjižare, Booksa i Super knjižaru."
Zanimanje za možebitno izdavanje "Nemirnog mora" pokazali su, nastavila je gdja Klakočar, urednici i vlasnici nekoliko zagrebačkih nakladničkih kuća,
kojima je dostavila traženi primjerak svoje knjige, ali na kraju od izdavačkog ugovora i samog tiskanja nije bilo ništa.
Ni sadašnje izdavanje knjige "Nemirno more" nije prošlo bez problema.
Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2014. godini, Kulturno vijeće za knjižnu, nakladničku i knjižarsku djelatnost Ministarstva kulture RH u sastavu
Gordana Crnković, Nadežda Čačinović, Neven Jovanović, Jasna Kovačević i Lara Holbling Matković odobrilo je sufinanciranje 569 knjiga.
"Nemirno more" nije bilo među tih 569 odobrenih projekata.
Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2015. godini isto kulturno vijeće (u istom sastavu) odobrilo je za sufinanciranje 479 knjiga - knjizi "Nemirno more"
opet je odbijeno sufinanciranje.
Te 2014. i 2015. ministrica kulture RH bila je prof. dr. sc. Andrea Zlatar Violić.
Financijski je knjigu konačno potpomogao Grad Zagreb.
Kao kuriozitet spomenimo da u dokumentarnoj seriji HRT-a "Strip u Hrvatskoj" (autorica serijala Irena Jukić Pranjić) u trideset epizoda, emitiranom 2015.
godine, strip "Nemirno more" nije ni spomenut. O tempora, o mores!
Neovisno od navedenog, Helena Klakočar (r. 1958. u Tuzli, formativne godine provela u Mariboru, diplomirala grafiku u Zagrebu) je samo koncizno
zaključila: "Ova knjiga je pismo poslano prije 25 godina koja je sve ove godine lutalo od adrese do adrese i konačno našla onog kome je namjenjeno."
Veljko Krulčić
[Objavljeno: Mediantrop, Beograd 2016]
Re: O stripih v naših medijih....
danes pozno zvečer oz. jutri zgodaj zjutraj na
POP TV
07. 06. 2016
01:30 - 02:30
Državljan Diareja ali kdo je Tomaž Lavrič
Film / Dokumentarni, Ostalo
Filmski portret razkriva striparja, političnega karikaturista in stihoklepca.
Avtor s svojo pronicljivo kritiko komentira politiko in družbo našega bližnjega in daljnega prostora. V filmu številni sogovorniki, denimo Igor Vidmar, Aleš Debeljak, Ali Žerdin, Robert Botteri, Sandi Buch in drugi, skušajo razvozlati skrito identiteto enega najplodnejših, najbolj humornih in iskrenih avtorjev na Slovenskem, ki se skriva pod psevdonimi Josip Visarjonivič, Ton Ton, TBC, Lovro Matič ali Diareja.
POP TV
07. 06. 2016
01:30 - 02:30
Državljan Diareja ali kdo je Tomaž Lavrič
Film / Dokumentarni, Ostalo
Filmski portret razkriva striparja, političnega karikaturista in stihoklepca.
Avtor s svojo pronicljivo kritiko komentira politiko in družbo našega bližnjega in daljnega prostora. V filmu številni sogovorniki, denimo Igor Vidmar, Aleš Debeljak, Ali Žerdin, Robert Botteri, Sandi Buch in drugi, skušajo razvozlati skrito identiteto enega najplodnejših, najbolj humornih in iskrenih avtorjev na Slovenskem, ki se skriva pod psevdonimi Josip Visarjonivič, Ton Ton, TBC, Lovro Matič ali Diareja.
play it again
Re: O stripih v naših medijih....
Recenzija Stepančičeve Superge izpod peresa Pie Nikolič.
http://radiostudent.si/kultura/striptiz ... tane-zahod
http://radiostudent.si/kultura/striptiz ... tane-zahod
Re: O stripih v naših medijih....
v petek 22.7 na Rtv Slo1: Poletna scena z voditeljico Bernardo Žarn
Zoran Smiljanič
http://4d.rtvslo.si/arhiv/poletna-scena ... /174418032
Zoran Smiljanič
http://4d.rtvslo.si/arhiv/poletna-scena ... /174418032
play it again
Re: O stripih v naših medijih....
Stripovski intervju s slikarjem Ljubom Popovićem (1934 - 2016):
http://www.yugopapir.com/2014/08/ljuba- ... a.html?m=1
http://www.yugopapir.com/2014/08/ljuba- ... a.html?m=1
Re: O stripih v naših medijih....
Malce starejša recenzija Asterja Blistoka Svetlane Slapšak:
http://pescanik.net/strip-koji-su-svi-potkradali/
http://pescanik.net/strip-koji-su-svi-potkradali/
Re: O stripih v naših medijih....
tole, da sta Jodo in Moebius tožla Bessona in izgubila ni čisto res. Jodo je bil počaščen, da je njegove ideje kdo sploh povzel in naredil nekaj dobrega iz njih. Medtem, ko je Moebius ceo sodeloval z Bessonom. Bessona je tožil založnik stripa Incal, ki je Moebiusa celo smatral za izdajalca, potem ko je izgubil tožbo, prav zaradi Moebiusovega sodelovanja z Bessonom.
WHOOOOA BIG FELLA; WHOOOA.
Re: O stripih v naših medijih....
Kritični strip
Magda Tušar / 02. 09. 2016
V oddaji Kulturni fokus se je o razstavi in obdobjih, ki jih je na Slovenskem na področju kulture zaznamoval strip, s Petjo Grafenauer in Iztokom Sitarjem pogovarjala Magda Tušar, Radio Slovenija 1. program.
http://videoweb2.rtvslo.si/ava_archive0 ... 134667.mp3
Re: O stripih v naših medijih....
Iztok Sitar o angažiranem stripu XX. stoletja na Slovenskem:
http://ars.rtvslo.si/2016/09/razgledi-in-razmisleki-64/
http://ars.rtvslo.si/2016/09/razgledi-in-razmisleki-64/
Re: O stripih v naših medijih....
WHOOOOA BIG FELLA; WHOOOA.
Re: O stripih v naših medijih....
Zerocalcare : Idealist bez iluzija... da, mislim da bih mogao primijeniti tu definiciju na sebe
http://www.mvinfo.hr/clanak/zerocalcare ... ju-na-sebe
http://www.mvinfo.hr/clanak/zerocalcare ... ju-na-sebe
Anything is possible
Be the Change You Want to See
Be the Change You Want to See
Re: O stripih v naših medijih....
Da bo dejansko nekaj iz naših medijev:
Pariz se poklanja Hergéju, očetu evropskega stripa
Razstava je na ogled do 14. januarja
2. oktober 2016 ob 13:14
S Tintinovimi dogodivščinami so odraščale že številne generacije, prikupen junak pa kljub poplavi različnih otroških knjig še naprej osvaja srca mladih (in odraslih), in to ne le Belgijcev, od koder je njegov avtor.
Pred nekaj dnevi so v pariškem Grand Palaisu odprli pregledno razstavo v poklon Tintinovemu "očetu", belgijskemu striparju Georgesu Prosperju Remiju, bolj znanemu kot Hergé, ki bo na ogled do 14. januarja.
Razstava predstavlja pregled na bogato ustvarjalno pot leta 1907 rojenega umetnika, na katerega so močno vplivali tudi kino, slikarstvo, fotografije in pustolovski romani. Kot so zapisali organizatorji razstave, razstava jasno kaže, kako univerzalni so Hergéjevi stripi, ki veljajo za najbolj priljubljene evropske stripe 20. stoletja.
Svojo umetniško pot je začel z objavo ilustracij v reviji Scouting leta 1926, njegova prva serija stripov pa se je imenovala Totorjeve dogodivščine.
Obtožbe o kolaboracionizmu
Zgodbe o nadobudnem novinarju reporterju Tintinu, ki sprva živi v prvem nadstropju na ulici Labrador v Bruslju številka 26, pozneje pa se preseli v gradu Moulinsart, je začel ustvarjati na pobudo urednika v belgijskem konservativnem dnevniku Le Vingtieme Siecle Norberta Walleza. Najprej jih je objavljal v prilogi za mlade, pozneje pa so postale izjemno priljubljeno čtivo za mlade po vsem svetu. Bil je eden prvih evropskih striparjev, ki je začel uporabljati ameriški način stripa z "oblački" za govor junakov. Ko so Nemci zasedli Belgijo leta 1939, je začel izdajati stripe v časopisu Le Soir, ki je bil pod nadzorom nacistov, zaradi česar so ga po osvoboditvi Belgije leta 1944 obtožili kolaboracionizma. Čeprav proti njemu niso vložili obtožnice, se je v naslednjih letih spopadal z očitki o sodelovanju z okupatorjem. Leta 1946 je skupaj z Raymondom Leblancom ustanovil revijo Tintin, kar je pomenilo začetek novega obdobja ustvarjanja.
V prvi dogodivščini je avtor Tintina poslal na obisk v Sovjetsko zvezo, pozneje pa je stripovski junak med drugim obiskal tudi Kongo, Tibet, bojeval se je z ameriško mafijo, podprl zatirana ljudstva v Južni Ameriki in Aziji, šel pa je celo na Luno. Hergéjevi stripi so bili deležni pozitivnih kritik zaradi svoje jasnosti, likovne dovršenosti in dobro razdelanih in raziskanih zgodb.
Tintinova pota so bila upodobljena tudi na velikem platnu: prvič leta 1961 v filmu Tintin in skrivnost zlatega runa režiserja Jean-Jacquesa Vierneja, v katerem je Tintina zaigral Jean-Pierre Talbot, ki je vlogo ponovil štiri leta pozneje. Oba filma sta na veliko razočaranje Hergéja doživela precejšen neuspeh, tako da leta 1967 tretjega filma niso posneli.
Tintinove dogodivščine pa so potem leta 2011 doživele tudi hollywoodsko upodobitev, za katero je s filmom Tintin in njegove pustolovščine: Samorogove skrivnosti poskrbel veteran Steven Spielberg, ki je avtorske pravice odkupil že leta 1983. Gre za prvi del trilogije o Tintinu. Vsaki dve leti Tintinu v čast poteka tudi poseben festival, na katerem se zberejo številni oboževalci. Prvič je potekal v Bruslju leta 2005, dve leti pozneje pa ga je gostila Lozana.
Belgijski umetnik je umrl 3. marca 1983. Leta 2009 so v Louvain-la-Neuvu odprli muzej Hergé.
