Še pomnite tovariši

Vse ostale teme, ki vam padejo na pamet.
No saj sam naslov pove vse.

Moderatorji: TomDarjangCortoTornadoMioke

Odgovori
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

V Jugoslaviji sta živa še dva narodna heroja. Oba sta stoletnika
Slovenka Andreana Družina Olga (r. 26. januarja 1920) in Srb Petar Matić Dule (r. 7. julija 1920).
S slednjim je bil novembra v reviji Vreme objavljen pričujoči intervju.

Borili smo se za pravo da odlučujemo o sopstvenoj sudbini
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1 ... bcfpbgDdr8

"Kako gledate na činjenicu da je JNA, armija kojom se ponosila bivša Jugoslavija i u kojoj ste vi bili general, imala prilično sramnu ulogu u jugoslovenskim ratovima devedesetih? Kako se desilo da JNA praktično ratuje protiv sopstvenog naroda?"

"Kada su ratovi započeli, to više nije bila jugoslovenska već srpska vojska. JNA je bila armija jedne složene zemlje, u kojoj su predstavnici raznih naroda imali različita viđenja i različite interese. Dok je egzistirala kao zajednica, Jugoslavija je počivala na protivrečnostima koje su potiskivane zarad onoga što je projektovano u budućnosti, i što je u dobroj meri i ostvarivano. Tito je bio već prilično star. Ali i da nije, teško da bi mogao da pretpostavi šta će se dešavati posle njegove smrti. Ko bi, recimo, mogao da pretpostavi da će na čelo Srbije doći Milošević i da će Srbija biti nosilac razbijanja Jugoslavije, s obzirom na to da su upravo Srbija i Srbi imali najviše interesa da ta zajednica opstane? Ko bi mogao da pretpostavi da će Srbija odustati od toga da bude deo jedne ozbiljne zemlje, koja je imala važnu poziciju u svetu, ne zbog veličine nego zbog politike koju je vodila, a koja je budila narode koji su se nalazili pod čizmom zapadnog sveta? Možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali Srbija je srušila Jugoslaviju. Tačno je, međutim, da su mnogi u Hrvatskoj i Sloveniji jedva dočekali Miloševića."
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Ah ta vremena “socijalističkog mraka” kad smo “umirali od gladi” u “tamnici naroda”.
Dakle, šta smo imali u SFRJ?

1. "Levi Srauss" je proizvodio Varteks iz Varaždina
2. "Lee Cooper“ - Beko
3. "Wrangler" se proizvodio u Makedoniji
4. Tenisice "Puma" u Borovu
5. "Adidas" - Planika (Slovenija), ...''Nike'' nije ni postojao, pojavio se tek krajem sedamdesetih
6. "Boss" se radio u Diorku, Kragujevac
7. "Javor" iz Ivanjice proizvodio 20.000 košulja mjesečno za izvoz
8. "22.decembar" proizvodio uniforme za vojsku i policiju
9. "Elan" proizvodio skije na kojima je vozio svjetski prvak Stenmark
10."Tomi" majoneza, PEZ i Wrigley, današnji Orbit dolazili su iz Kolinske u Sloveniji
11. "Podravka" iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala 20% svjetskog tržišta začina, a njihov govedji gulaš bio je i u prehrani nekih stranih armija
12. naša, ''roland'' klasa maline bila je najskuplja na tržištu, a mi smo bili najveći izvoznici
13. ''Zastava'' je proizvodila cca 200.000 automobila godišnje koji su bili 90% od domaćih kooperanata. Danas Zastava proizvodi s ''Fiatom'' model Fiat 600L, ali je omjer ugrađenih dijelova obrnut - 90% je iz uvoza
14. Sarajevski TAS proizvodio je godišnje 40.000 Wolksvagena (Golf)
15. IMV Novo Mesto izbacivalo je godišnje 30.000 Renaulta, danas proizvodi isključivo tvingo model.
16. Cimos je proizvodio Citroena
17. U Prištini se radio Pegueot
18. IDA iz Kikinde proizvodila je godišnje 10.000 Opela ... u njenoj ljevaonici radili su se blokovi za Mercedes, BMW...
19. FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili su teške kamione i šlepere, a kragujevačka Zastava lake transportere..
20. "Ikarbus" je proizvodio autobuse, a TAM mini buseve
21. Tomos iz Kopra proizvodio je mopede i vanbrodske motore ...njihova ''penta'' bila je u ono vrijeme najbolji motor na svijetu
22. Tvornice Lada u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili su u pogon, u suradnji s Fiatom, Zastavini stručnjaci
23. Farovi slovenske tvornice "Saturnus" su se osim u Zastavine modele ugrađivali i u Wolksvagen, Opel, Fiat..
24. FRAD u Aleksincu proizvodio je zračne filtere za za Mercedes, Moris, Fiat...
25. HTD iz Ohrida proizvodio je brave, kvake... za auto industriju (između ostalog za cijelu sovjetsku proizvodnju)
26. Priština je proizvodila amortizere za Zastavu, Fiat i Opel
27. Beogradski „21.maj“ (sada ugašen) proizvodio je motore
28. Postojalo je nekoliko tvornica autoguma i akumulatora
29. Jugoplastika iz Splita 40% svoje proizvodnje izvozila je na Evropsko tržište
31. "Prvomajska" Zagreb proizvodila je strugove, bušilice i opremala čitave pogone po svetu
32. IMT je izvezao 20.000 traktora u Egipat
33. Brodogradilišta u Hrvatskoj, Uljanik u Puli i 3. maj u Rijeci, bila su na svjetskoj razini i proizvodila su za strane naručitelje najveće prekooceanske brodove, ali su s njihovih navoza sišli i svi brodovi Jadrolinije
34. "Uljanik" - generatore za te brodove
35. Tvornice "Obod", "Cer", "Gorenje", "Iskra", "Rudi Čajavec", proizvodile su elektro uređaje, televizore, radio aparate, gramofone, kasetofone i bijelu tehniku, a "Borac"- Beograd čak i aparate za espreso
36. Iskrau Sloveniji i Digitron u Istri (u Bujama), još krajem sedamdesetih počeli su sklapati računare
37. EI Niš bio jedan od najboljih svjetskih proizvođača lampi za radio i TV prijemnike (ugrađivao ih je i Philips), a proizvodnju TV prijemnika u boji počeo je prije Sony-a
38. "Insa" iz Zemuna proizvodila je satove
39. Radile su 3 tvornice telefona. Jedan model iz ''Iskre'' proglašen je najboljim na svijetu i izložen je u Newyorškom Muzeju suvremene umjetnosti
40. Postojale su 2 tvornice žarulja - "Tesla" Pančevo i "TIZ" Zagreb, sada nema ni jedne
41. Radile su 3 tvornice šibica, od kojih je ona u Rijeci proizvodila čak i parafinske šibice - sve za izvoz, danas nema ni jedne
42. "Jugodent" iz Vojvodine proizvodio je i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
43. "Soko", Mostar proizvodio je u Jugoslaviji projektirane borbene avione (Galeb, Jastreb, Orao, G 4) i helikopter Gazelu (po francuskoj licenci)
44. Zastavin pištolj koristila je američka policija, a lovačka puška bila je najprodavaniji model puške u SAD
45. Tenkovi (po sovjetkoj licenci) su u potpunosti proizvođeni kooperacijom tvornica u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu... samo Kuvajt kupio je više od 1.000 tenkova. Teleoptik je proizvodio žiroskope za cijeli svijet
47. Pored JAT-a postojao je još jedan avioprijevoznik - "Inex adriu" koji je u floti imao 9 Boinga, kupljenih u kompenzaciji za prašku šunku "Crvene Zvezde" iz Kragujevca i rezni alat FRA iz Čačka
48. Farmaceutska industrija snabdijevala je 30% tržišta SSSR, gotovo pola Afrike i Indije ..."Lek", "Krka", "Pliva", "Galenika", "Zdravlje", "Alkaloid"
49. Velik broj impozantnih građevinskih objekata širom svijeta projektirali su i izvodili "Energoprojekt" i bosanski "Energoinvest" - od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji, pa do Paname, Zimbabvea..
50. "Šipad" Sarajevo opremao je namještajem sve hotele, bolnice i i druge objekte štgradila u svijetu, a bilo ih je na stotine
51. "Slovenjiales", "Lesnina" i "Meblo" gotovo cijelu proizvodnju izvozili su na zapadno tržište, zahvaljujući kvaliteti i dizajnu
52. "Jelovica" i "Šipad" izvozili su stolariju u Austriju i Italiju
53. Imali smo željezare u Skopju, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji, aluminijumske kombinate u Titogradu i Skoplju, tvornicu pocinčanog lima na Kosovu
54. Sevojno je dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
56. Litostroj je proizvodio turbine koje su bile ugrađivane u sve velike hidrocentrale svijeta
...
BuDi
STRIPOHOLIK
Prispevkov: 7058
Pridružen: 21.01.2005 19:19:44
Kraj: 1000 Ljubljana

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a BuDi »

Če tole dobro prebereš in postaviš v kontekst ostalega razvitega sveta ti je šele jasno no kakšna a beda je bila vse skupaj - razen nekaj izjem (recimo Vegeta). Že v primerjavi s tem kaj dela samo Slovenija dandanes.

In tega famoznega iskrinega telefona v muzeju ni nihče videl - ker - sem bil v muzeju in ga ni na ogled (so pa hrvaški plakati za neke prireditve v šestdesetih/sedemdesetih). Zanimivo, ko sem bil nazadnje v depojih muzeja Muzeju novejše zgodovine v Pivki in so to omenjali, sem vprašal kustosinjo če je bila v New Yorku in telefon tam res videla - je rekla da ne, da so pa to njih učili že 20 let nazaj na faksu... in pač to ves čas ponavljajo ker se verjame da je res.
Zadnjič spremenil BuDi, dne 22.11.2020 13:58:12, skupaj popravljeno 1 krat.
Sve što znam o životu…odabrao je Đelo Hadžiselimović.
Registriraj.si domeno.
Uporabniški avatar
macon
STRIPOHOLIK
Prispevkov: 3044
Pridružen: 24.12.2005 23:11:43
Kraj: Škofja Loka

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a macon »

Današnji levičarji stokajo, kako so v Jugoslaviji vsi imeli službe in vsi dobili stanovanja. Nekdo je napisal, da je bila večina kot brata Trotter iz Only fools and horses. Večina so bili socialci s socialnimi pomočmi namesto plač (ker so bile tako nizke oziroma ker niso nič delali) in v blokovskih socialnih stanovanjih.
BuDi
STRIPOHOLIK
Prispevkov: 7058
Pridružen: 21.01.2005 19:19:44
Kraj: 1000 Ljubljana

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a BuDi »

Če rečemo še pomnite... te dni sta šla...

Mustafa Nadarević
Slika

in
Ivan Bekjarev
Slika
Sve što znam o životu…odabrao je Đelo Hadžiselimović.
Registriraj.si domeno.
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Na današnji dan leta 1942 se je začela dražgoška bitka, največji upor v takratnem nemškem rajhu.
Pisatelj in zaveden Slovenec Saša Vuga jo je pronicljivo označil kot slovensko Masado.
Slikar Ive Šubic, partizan in udeleženec dražgoške bitke, se je pobitim vaščanom poklonil s sliko Dražgoška pieta.

Slika
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Govor vladika (pravoslavnega škofa) Nikolaja Velimirovića ob Ljotičevi smrti aprila 1945


“Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je Tvoja volja i mi joj se moramo pokoravati.

Kada se jedan kamen baci u vodu, on pravi koncentrične krugove koji se šire. Tako i smrt Dimitrija Ljotića ide tugom njegovoj porodici, njegovoj majci Ljubici, tamo daleko u Smederevu, njegovoj supruzi Ivki, njegovom bratu Jasi, njegovim sinovima i njegovoj kćeri. Drugi krug ide krugu dobrovoljaca, njegovim saputnicima i jednomišljenicima u miru i ratu, u dobru i zlu, u radosti i zalosti. Treći krug ide sa dičnim četnicima, k onom kome je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač. I sad dolazi i četvrti krug, koji obavlja ceo svet, jer Ljotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu.

Dimitrije Ljotić bio je državnik, učitelj i hrišćanin. On nije bio samo državnik, on je bio hrišćanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi smo imali velikih političara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristić i Nikola Pašić, ali to su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije dok je Dimitrije Ljotić zašao u velike krugove svetske politike. To je bio političar sa krstom. Imao sam prilike da ga čujem u manastiru Žiči kada je rekao: “Srpski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan.”

On je bio učitelj koji je učio najpre delima, pa teko onda rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikada nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O, da su takvi bili naši učitelji! Hristos je rekao: “Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti.” O njemu će se govoriti kao čoveku, državniku i dubokom hrišćaninu, i tu je on bio najveći. On počinje od sebe, a to koristi svetu. Ako pocinješ od periferije, od drugog, a ne od sebe onda ne koristiš nikome. To je bilo njegovo geslo, Dimitrije Ljotić je bio čovek duboke vere. On je kao ministar Pravde dodavao kadionicu svešteniku u crkvi. Mnogi su se tome rugali, ali on se nije stideo. On je govorio: “Ja idem da ispitujem volju Gospodnju, pa kad je saznam ići ću za njom, ne obazirući se ni levo ni desno.” Bez Dimitrija Ljotića oseća se velika Praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti.

Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoriti Njegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali iz odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi Ljotići. Ako je pao Dimitrije Ljotić, desetine hiljade srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je čovek koji je nadahnjivao ljude. Nosio je teški krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš oni koji su bili na površini i koji su bili glava narodana nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti.

Bog ga je uzeo baš u svoje vreme. Reći će neko: uzeli su nam ga. Ali ga nisu uzeli, jer je on dao uput svojim životom i svojim trudom do sada. Koliko poniznosti, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, dečje miline!

Mi blagodarimo njemu, njegovoj Svetosti i ja, zahvaljujem mu što smo došli iz zatočenja do Beča, i od Beča ovamo. Mi ne možemo to nikada zaboraviti najvernijem sinu Srpstva.

Kad sam govorio sa njim u Beču o sjedinjenju naših narodnih nacionalnih snaga, on je, govoreći o onome za koga sam rekao da mu je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač, smerno odgovorio: “On neka zapoveda, ja ću slušati. On neka bude na vrhu, ja ću na dnu. Ja ću mu noge prati.” I došlo je jedinstvo.

Ko je poznavao tog čoveka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, široke duše, lav u hrabrosti a jagnje u krotkosti. Govorio je: “Ako učinim sve narode srećnim, bićemo i mi srećni. Čedo Milić veliki mostarski junak, rekao je: “Još sam video junaka, ali junaka kao Ljotića nigde.” O njemu će se zato pisati knjige. Pisaće ne samo Srbi, nego i svi Evropljani koji su ga poznavali.

Bilo je ljudi koji su govorili da on voli da prima od nekud, da sakuplja, da gomila. Ali gde su njegove kuće? Gde su mu polja? Ja toga ne vidim. Ali je bio veliki bogataš duhom, poštenjem, verom. Duhovan čovek, karakteran, pošten odlučan i religiozan. On je bio toliko bogat dušom, da je od nje mogao dati i drugom, pozajmiti ostalima uvek spreman da dade saveta i lepu reč. Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskog, čari i istine srpske. On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma.

O je voleo svoje vojvode. On je to meni pričao, a isto o njemu pričale su mi i vojvode, i kružile pohvalnice o njemu.

Jedan veliki vojvoda, koji je ovde među nama, rekao mi je jednom prilikom pre kratkog vremena: “Ne mogu se od njega odvojiti. Reči iz njegovih usta teku kao med. On je pravi reprezentator srpske politike.” On je dao toliko od sebe, pa da je živeo još pedeset godina, on ne bi imao šta više da da. On je u svojoj ideologiji obuhvatao sve grane narodnog života.

Žalimo ga svi, žale ga svak. Žale ga i Nemci. Mnogi su mu prebacivali da se suviše naslanja na Nemce. I to baš oni koji nisu bili narodni ljudi, koji poseduju vile i bogatstva, i koji kao jazavci pripremaju sebi unapred bogatstvo za sto godina. Ali, on je najviše kritikovao Nemce, i baš zato su ga oni poštovali. Kritikovali su ga samo oni koji ga nisu poznavali.

Koliko je samo voleo svoje vojnike. Pričao mi je jedan oficir iz njegove pratnje: “Kada smo odstupali iz Beograda, na putu smo zastali i delili hranu vojnicima koji su bili gladni. Kada smo podelili hranu, prišao sam Ljotiću i rekao mu da je još ostalo hrane samo za mene i njega. Našta mi je on rekao: “Podeli i to. Mi ćemo lakše. Sada i tako idemo da spavamo, a lakše se spava kad se ne jede.” I tako sam učinio.” On je poštovao čoveka iznad vega, samo najpre i iznad svega – Boga.

On je bio veliki čovek. Ono što je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve što je uradio, mirisaće. Dobrovoljci, pevajte u slavu Dimitrija Ljotića! Četnici, pletite vence slave! Srbi, spominjite Dimitrija Ljotića!
Pala je najveća žrtva. Bože, ne traži više. Bože, dosta, molimo Te: uzeo si mnogo i kao najveću žrtvu, njega! Bože, neka bude dosta.

Ja verujem da je ova velika žrtva kapija koja će nas dovesti do slobode. Dimitrije Ljotić je kapija naše nove Otadžbine.

Zato svi, braćo, molimo se za dušu velikog čoveka i neka ga primi u carstvo svoje. Neka nam Bog usliši molitve, a njemu neka da mesto koje zaslužuje.

Bog da prosti dušu Dimitrija Ljotića! Vo vjek i vjekova, Amin.

Nije mrtav Dimitrije Ljotić. On sada pripada čitavom Srpstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jači nego živi. On je sada jači, nego kada je bio živ. On je sada jači, nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje više snage. On tek sad radi. Hvala mu.”

Leta 2003 je srbska pravoslavna cerkev razglasila Velimirovića za svetnika!
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Ob tehle prisrčnih besedah o Judih, ki jih je vladika Nikolaj Velimirović napisal leta
1944, bi zagotovo postalo prav toplo pri srcu Bernardu Brščiču, Normi Korošec pa še
komu...

„Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju,
i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu
revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova
đavola.“

Slika

Leta 2003 je srbska pravoslavna cerkev razglasila Velimirovića za svetnika!
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Slika

Leta 2003 je srbska pravoslavna cerkev razglasila Velimirovića za svetnika!
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Komandant druge proletarske brigade Peko Dapčević decembra 1942
na skupinski fotografiji z najmlajšimi borci v brigadi. Na skrajni desni
je legendarni najstniški bombaš, šestnajstletni Boško Buha.

Slika
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Pa še en članek za ljubitelje zgodovinarja Dežmana in hudojamskih ustašev. :wink:
https://vfokusu.si/post/584154/dr-joze- ... DgJvoOZuZs

Slika
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Na današnji dan pred osemdesetimi leti se je z bombardiranjem
Beograda začel napad fašističnih sil na Jugoslavijo. Sijajen plakat
je delo Nevene Marković.

Slika
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

Rušilec Zagreb je bil največja in najmodernejša bojna ladja starojugoslovanske mornarice. Izdajalski kapitan
Hrvat Nikola Krizomali ga je hotel predati ustašem, vendar sta ga mornariška poročnika Slovenec Sergej Mašera
in Srb Milan Spasić na današnji dan leta 1941 raje potopila v Boki Kotorski in skupaj z njim odšla v smrt. Po
vojni sta bila proglašena za narodna heroja.

(na sliki je spomenik v Tivtu)

Slika

Slika
Uporabniški avatar
macon
STRIPOHOLIK
Prispevkov: 3044
Pridružen: 24.12.2005 23:11:43
Kraj: Škofja Loka

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a macon »

Mineva 81 let od Katynskega masakra, kjer je sovjetski NKVD mesarsko pobil 22.000 poljskih ujetnikov.



Tule je odličen poljski film, ki je obvezno gledanje za vse levičarje.

Tole je pa "junak našega časa" in čisto po meri forumskega stalinista in levega skrajneža Ninela. Najhujši množični morilec vseh časov v osebnem pobijanju (ne tisti, ki so druge ljudi z dekreti pošiljali v smrt, taki imajo krivde za milijone smrti: Hitler, Stalin, Mao, Pol Pot, Tito), v filmu je tisti, ki v kleti s pištolo pobija izza vrat. Sam je v Katynu ubil 7000 ljudi, vrsto noči je pobijal od mraka do zore.
https://en.wikipedia.org/wiki/Vasily_Blokhin

Uživajte v gledanju in se poučite, kaj zagovarjate, samo ne takoj po hrani. Razni Nineli so pa garancija, da se lahko ponovi.
Uporabniški avatar
ninel
Prispevkov: 6346
Pridružen: 19.04.2006 19:14:19
Kraj: Beograd

Re: Še pomnite tovariši

Odgovor Napisal/-a ninel »

27. aprila bo minilo 80 let od ustanovitve Osvobodilne fronte
in upora proti okupatorju, s čimer je ta dan najpomembnejši
slovenski praznik v zgodovini. Še nekaj aprilskih obletnic:

3. - 5. april 1945 Osvoboditev Prekmurja
6. april 1941 Napad na Jugoslavijo
12. april 1941 Razkosanje Slovenije
16. april 1942 Formiranje Kočevskega bataljona
17. april 1941 Kapitulacija Jugoslavije
17. april 1941 Potopitev rušilca Zagreb
17. - 18 april 1937 Ustanovitev KPS na Čebinah
18. april 1942 Bitka na Nanosu
20. april 1944 Domobranska prisega Hitlerju
27. april 1941 Ustanovitev OF
29. april - 1. maj 1945 Osvoboditev Trsta in Gorice

(na sliki: Gojmir Anton Kos: Ustanovitev KPS na Čebinah)

Slika
Odgovori