forum.striparna.com

ker ni bolj primerne teme...

menda prvi disneyev strip objavljen pri nas:

Jutro, letnik 11, številka 178, 3. avgust 1930:



google in inducks ne najdeta originala od koder je tole vzeto.

(Miki je bil sicer prvič na upopdobljen filmu novembra 1928, - v Sloveniji že nekaj mesecev pozneje, v stripu pa januarja 1930 - torej v Sloveniji spet samo z nekaj meseci zamude... in to v času, ko smo bili 'zaostali' in svet še zdaleč ni bil velika vas)

Je pa zanimivo, da so brisali oblačke in tekst v verzih napisali pod slikami.
Jutro je začelo leta 1927 objavljati Rotmanove slikanice, ki so bile med
bralci izjemno popularne, pa so v tem stilu priredili tudi Miki miško.
Pri spremnem tekstuv verzih pa so se zgledovali po hrvaških smrkavcih
Maksu in Maksiću (1925) Sergeja Mironovića Golovčenka.
Zanimivo je tudi, da so tudi pri stripu Pod svobodnim soncem Sergeja
Solovjeva (Slovenec, 1940) brisali oblačke in tekst pisali pod slikami.

original:



Lost on the Desert Island (13.1.1930 - 31.3.1930) zgodba: Walk Disney, risba: Win Smith (pred tem je risal Ub Iwerks)

(po Fantagraphics, 2011, originalni časopisni podlistki so vsebovali še glavo)

Glas skupnosti – Stripi ko družbenokritični medij

28/06/2015 11:01
Stripi, znani kot deveta umetnost, so začeli svojo pot z vzponom časopisnih medijev. V zadnjih letih pa so bili postavljeni na rob sodobne kulture. Vendar se entuziasti trudijo, da bi stripovski žanr zopet zaživel. Stripi so bili vedno prilagojeni duhu časa, v katerem so nastajali. V petdesetih letih preteklega stoletja so bili zato močno cenzurirani, kasneje, v šestdesetih pa so vplivali na različna gibanja in na ostale umetnosti tega časa. Prav tako so družbeno kritični stripi močno zaznamovali in vplivali na družbena gibanja v Sloveniji. Izar Lunaček si prizadeva, da bi bili stripi zopet v ospredju popularne kulture. Skupaj s svojimi somišljeniki meni, da je to žanr, ki odpira glavo in daje novo upanje, saj ravno stripi lahko pokažejo stvari v povsem drugačni, bolj svobodni luči.

Video prispevek: http://studio12.si/clovek-druzba/glas-s ... cni-medij/

Zašto neke stripove čitamo lakše na srpskom, a neke na hrvatskom
http://www.vice.com/rs/read/zasto-neke- ... -hrvatskom

Maček v glavi – a kakšen?

Pia Nikolič
/ 16. 7. 2015 - 13:00
/ Stripofilija
http://radiostudent.si/kultura/stripofi ... ak%C5%A1en

Vsake toliko vsak od nas slej ko prej naleti na mačka. Najsibo na štirinožnega vretenčarja ali tistega, ki se skoti v glavi neko jutro in hoče na vse načine prilesti iz nje.
Če ne pa ste gotovo že naleteli na kakšno dvonožno sesalko. Če se ozremo k risbam, najdemo še veliko v preteklosti opaženih mačkov. Spomnimo se na primer mačka
Felixa, ki je po stasu, ne pa tudi glasu, precej podoben mačku Waldu. V glavnih vlogah nekaterih animacij so nastopili tudi črni mački, kot sta Krazy Kat in Julius The Cat.
Da o vseh ostalih mačkonih drugih barv, kot sta na primer Tom in Fritz the Cat, sploh ne govorimo.

Vendar se danes ne obračamo k animaciji, temveč k stripu. Obe vrsti umetnosti sta znani po tem, da si radi podajata roke. Celo v sferah igranih filmov se veča trend
izdajanja grafičnih romanov, narejenih po tako imenovanih storyboardih oziroma zgodboslikah. Že izrisano predlogo snemalne knjige je za izid v stripovski obliki treba le
še malo izpiliti. Kateri od njiju je nastal prej, je verjetno stvar debate stoletij. Nekateri, kot je Scott McCloud, za začetke stripa štejejo že Trajanov steber in jamske
poslikave v Altamiri, spet drugi za začetke animacije štejejo že pojav optičnih igrač, kot sta praksinoskop ali taumatrop. Pri obeh gre za izris zaporednih sličic, ki tvorijo
neko skupno celoto. Razlika je le v definiranju točno določene časovne komponente pri animacijskih filmih, ki je pri stripu ni. Za posamezno sličico si tam lahko vzamemo
poljubno količino časa.

Glavni témi stripa Bulvar razbitih sanj smo zdaj že predstavili. Grafični roman, katerega prevod je izšel letos pri Forumu Ljubljana, je eno opaznejših del Kima Deitcha.
Danes 71-letni stripar je leta 2003 prejel Eisnerjevo nagrado za najboljšo zgodbo v neserialni izdaji za strip The Stuff of Dreams, izdano pri Fantagraphics. Leta 2008 so ga
nagradili še z Inkpot Award, v lanskem letu pa so ga nominirali še za Ignatzevo nagrado za izstopajočo grafično novelo The Amazing, Enlightening and Absolutely True
Adventures of Katherine Whaley. Glede na svojo starost je ta ameriški avtor priznanje dobil razmeroma pozno. Z alternativno stripovsko sceno je aktivno sodeloval že
v šestdesetih letih in njuno sodelovanje še kar traja. Iz teh sfer prihaja tudi njegov včasih uporabljani vzdevek Fowlton Means.

Družinsko drevo avtorja Kima Deitcha je za Bulvar razbitih sanj esencialno. S fiktivnimi dodanimi podrobnostmi je ta zgodba rdeča nit sicer na videz tretjeosebne satire
o dogajanju v animacijskih studiih v sredini preteklega stoletja. Večina Deitchevih del se ukvarja s to industrijo in v resnično življenje vključuje animirane junake s strašljivo
noto neuravnovešenosti. Waldo, skrivnostni maček iz zgodbe, se pojavi ob prižiganju nekega zelišča v posebno oblikovani pipici, nekega dne v nekem kraju. Pravljica se začne
šele po nekaj straneh uvoda. V njem že vstopimo v zmedeni svet mačka Walda, ki se skupaj z ostalimi poživaljenimi ljudmi v večji ali manjši meri vpleta v misli in življenja
risarskega genija Teda, ki je zaradi njega vmes tudi hospitaliziran.

V bipolarni svet Teda Mishkina nas potegnejo tudi povsod s črnilom izpolnjene strani. Gre za črno-belo risbo, narisano z debelimi enakomernimi potezami. Zelo malo je
popolnoma praznih prostorov, ki niso niti šrafirani, kar sicer dobro predstavi hektičnost dogajanja, a hkrati kipi od različnih informacij v že tako 163-stranskem romanu.
Zaradi precejšnje zunanje podobnosti nekaterih karakterjev pa moramo v dobro šteti tudi izjemno pogosto medsebojno klicanje po imenu.

Kljub velikim besedam opisovanja tega stripa kot potapljanja v svet industrije animiranega filma moramo biti pri njih interpretaciji previdni. Bulvar razbitih sanj ni
dokumentarno informativno gradivo, kot denimo strip Jessice Abel Radio: An illustrated guide. Gre bolj za žajfnico, ki se v okolju risarskih in snemalnih studiev odvija po
na pol resničnih dejstvih.

Poznemu prevodu navkljub lahko rečemo, da je slovenski prostor lahko zelo zadovoljen, da je dobil tudi slovensko verzijo tega stripa. Mnogo danes izdanih stripov bo tako
svoj prevod verjetno še dolgo čakalo. Bulvar razbitih sanj je bil izdan leta 2002 in tri leta zatem ga je revija Time uvrstila tudi na lestvico najboljših 100 grafičnih romanov
kadarkoli napisanih v angleščini.

Mačka Walda in Mishkina smo tako kot tokrat v slovenščini videli že v več Deitchevih delih. Sicer pa je svoje stripe objavljal tudi v revijah Heavy Metal, Swift Comics in še
bi lahko naštevali. Vseeno boste lahko razen danes predstavljanega stripa v slovenskih splošnih knjižnicah našli le še dva. Začuda pa se zbirka All Waldo Comics, v kateri
lahko najdemo dela, objavljena v revijah Gothic Blimp Works, High Times, Raw, Weirdo in Laugh in the Dark, nahaja le v knjižnici naravoslovne tehniške fakultete. Vsaj to.

Valentina, biografija jednog lika



http://citymagazine.rs/clanak/prikaz-st ... ednog-lika

Đorđe Bajić

Prekrasna Valentina Roseli stupa pred domaću publiku u punom sjaju. Junakinja Gvida Krepaksa još uvek zna kako da očara čitaoce – bez obzira što se u svetu stripa
pojavila daleke 1965. godine, njeno vreme nije prošlo. Album pred nama je krunski dokaz da Krepaksov serijal poseduje vanvremensku privlačnost.

Italijanski strip maestro Gvido Krepaks (1933-2003) je svoju čuvenu lepoticu sa crnom paž frizurom prvi put nacrtao pre tačno pola veka. Valentina je prvo bila sporedna
junakinja u serijalu Neutron, Krepaksovom šarmantnom odgovoru na Džejmsa Bonda i američke superherojske stripove, da bi se koju godinu kasnije izborila za centar
pozornice i glavnu ulogu. U periodu od 1967. do 1995. godine, Valentina Roseli je postala uzbudljivo središte Kepaksovog crtačkog sveta. Njene avanture su na početku
imale naglašen žanrovski naboj, nudile spoj kriminalističkih zapleta i naučne fantastike, da bi kasnije, sa sazrevanjem serijala, postajale sve nadrealnije, psihodeličnije
i erotičnije. Krepaks je osmislio i nacrtao tridesetak stripovskih priča sa Valentinom u glavnoj ulozi – uključujući i od svih verovatno najikoničniju Babu Jagu po kojoj je
1973. godine snimljen i istoimeni film sa Kerol Bejker u naslovnoj ulozi.

Beogradski Darkwood je u albumu Biografija jednog lika poštovao posebnost Krepaksove zavodljive kreacije. Valentina je, naime, jedna od retkih strip junakinja koja je
tokom godina sazrevala i starila (godine 1965. je bila u ranim dvadesetim, dok je poslednji album iz 1995. godine prikazuje kao damu od pedeset i nešto). U Biografiji
jednog lika sakupljeni su radovi iz različitih perioda Krepaksovog stvaralaštva, a sve to sa željom da se čitaoci što bolje upoznaju sa Valentininim poreklom i prošlošću.
Album počinje Neustrašivom Valentinom (1971/72), pričom koja prati život junakinje od začeća i rođenja početkom četrdesetih godina XX veka, pa sve do sredine
šezdesetih kada je izrasla u pravu zavodnicu i počela da se bavi umetničkom fotografijom. Tu je, zatim, kratka i bajkovito intonirana Neustrašiva Valentina od papira (1968),
još jedna priča o njenom detinjstvu, te četiri seksi strip-table (1976) koje su zapravo uvertira u epizodu Neutrona u kojoj će se Valentina i Filip Rembrant po prvi put sresti.
Krivina Lezmo (1965) se dosta razlikuje od ostalih segmenata, crtež je slabiji, zaplet petparačkiji, ali, bez obzira na to, dobro je što je uvrštena u izbor – bez nje uvid
u Valentinin razvojni put ne bi bio potpun. Album se završava na isti način na koji i počinje – rođenjem. Filip i Valentina u Valentininon detetu (1969/70) postaju roditelji
malog Matije, a u ovoj nadrealno-alegoričnoj priči o materinstvu svoje mesto dobijaju pisac Semjuel Beket, glumica Luiza Bruks, strip junak Dik Trejsi (doduše, u nešto
izmenjenom izdanju) i živopisna svita veštica i đavolaka iz Bulgakovljevog remek-dela Majstor i Margarita.

Mozaička struktura Biografije jednog lika omogućava odličnu osnovu za upoznavanje sa Krepaksovom neustrašivom junakinjom. Pored pažljivo odabranih stripova, ovo
izdanje sadrži informativni predgovor Predraga Jovanovića i dirljiv pogovor Mira Silvere, a tu su i, nakon svake celine, komentari sina i supruge Gvida Krepaksa, Antonija
i Luize. Krepaksovi stripovi su krcati posvetama i citatima – kako onim iz domena popularne i visoke kulture, tako i ličnim, preuzetim iz života Gvida Krepaksa i njegove
porodice. Priloženi komentari skreću pažnju na neke detalje koje bismo najverovatnije prevideli i dragoceni su za bolje razumevanje kompleksnog Krepaksovog stripovskog
sveta. Uredništvo Darkwooda obećava da će do sajma knjiga biti spreman i sledeći album o Valentini u kome će se naći mnogohvaljena trilogija Baba Jaga.
Čekamo nestrpljivo!

Kaja Avberšek in Anja Golob v Poletni sceni

http://4d.rtvslo.si/arhiv/poletna-scena ... /174348398



Tukaj pa si lahko ogledate še fotostrip o snemanju reportaže v Titovem Velenju:
http://vigevageknjige.org/prvi-pravi-vv ... -suting-3/

Belgijci obožujejo stripe, ki so zanje umetnost

http://www.rtvslo.si/kultura/drugo/belg ... ost/370917

(čudaki... stripi pa umetnost)

Rudi Aljinović je dobil nagrado Andrija Maurović za življensko delo

Piše: Tea Grgurić


Poznati zagrebački novinar, publicist i feljtonist Rudi Aljinović (79), u široj javnosti ponajviše poznat kao „tvorac“ Lastana (junaka popularne kontakt rubrike iz dječjeg
časopisa „Modra lasta“) ovogodišnji je dobitnik nagrade “Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa, koju dodjeljuje udruga „Art 9“.

Da je upravo djelovanje Rudija Aljinovića u stripu iznimno važno odlučili su članovi žirija: Nedeljko Dragić, Željko Lordanić, Roman Chiabudini, Veljko Krulčić i Želimir
Kosović.

Odlučujući o laureatu stručni žiri se, kako stoji u obrazloženju, jednako vodio Aljinovićevim doprinosom kao strip scenariste i kao popularizatora stripa.

Odnosno, kao pionira i dugogodišnjeg pisca tekstova o stripu, njegovim autorima, junacima, povijesnim prikazima i esejima kojima je približavao ovaj medij široj publici,
čime je dao dragocjen doprinos u transformaciji stripa na našim prostorima od šunda do predmeta izučavanja kao umjetnosti na sveučilišnim katedrama i znanstvenim
skupovima, ali i predmeta reprezentativnih umjetničkih monografija i knjiga.

Rudi Aljinović je u razdoblju od 1962. kada je napisao svoje prve scenarije za Borivoja Dovnikovića (serija sa suvremenom tematikom i iz našeg podneblja „Junaci auto-
strade“ za „Plavi vjesnik“) do 1987/88. godine (strip adaptacija romana „Otok s blagom“ koju je nacrtao Željko Lordanić za „Modru lastu“), ostvario opus od tridesetak
priča koje su likovno oživjeli neki od naših najvažnijih crtača tzv. „druge generacije“: Vladimir Delač, Žarko Beker, Julio Radilović, Ivica Bednjanec, zatim za Zdenka
Svirčića, Ratka Srezovića i Stanka Bešlića.

Zanimljivo je međutim istaći kako je Rudi Aljinović najveći broj scenarija napisao upravo za legendarnog Andriju Maurovića (serija „Barba Niko i Ivo“, „Povratak Starog
Mačka“, „Vrijeme odvažnih“, „Hrabri Nik“ itd), s kojim je i prijateljevao.
Kao kuriozitet navedimo da je napisao i nekoliko scenarije za foto-stripove, novinski žanr koji je 50-ih i 60-ih godina prošlog stoljeća bio popularan na domaćem tržištu.

O stripu Rudi Aljinović piše duže od pola stoljeća na stranicama „Plavog vjesnika“, „Vikenda“, „Fokusa“, „Modre laste“, „Jutarnjeg lista“, „Strip revije“, časopisa
„Kvadrat“ itd.

Rudi Aljinović autor je predgovora, odnosno pogovora za više albumskih izdanja domaćeg stripa; prevodio je stripove s engleskog jezika; koautor je monografije „Kad je
strip bio mlad“; bio je član uredništva više izdanja, itd.

Inače, dosadašnji laureati nagrade „Andrija Maurović“, koja se u kontinuitetu dodjeljuje od 2009. godine (pod pokroviteljstvom zagrebačkog Gradskog ureda za kulturu),
bili su Mladen Bjažić, Julio Radilović - Jules, Borivoj Dovniković - Bordo, Žarko Beker, Nedeljko Dragić i Oto Reisinger.

Čestitke kolegu in prijatelju Rudiju!

V današnji št. Mladine 32, 7. 8. 2015

»En užitka poln zlom tabuja«
Ralf König
Najprepoznavnejši in komercialno najuspešnejši nemški stripovski avtor
Ralf König je nesporni kralj stripovske umetnosti. Niti sam ne ve natančno, koliko knjig je v 35 letih kariere izdal. Lani konec leta smo pri založbi VigeVageKnjige končno dočakali prvi prevod njegovega dela v slovenščino: Prototip na novo osmišlja, kar se je zgodilo v rajskem vrtu. Letos je pri založbi Škuc izšel naslednji, Super paradiž. Stripar z navdušujočim smislom za humor, ki premika meje – ne le stripovske umetnosti, marveč tudi v boju za pravice skupnosti LGBT.

http://www.mladina.si/168542/ralf-k-nig/

"No, po objavi se je kar resno streslo, celo abonenti so odpovedovali naročnino, ultrakonservativci so pozvali privržence, naj pišejo časopisu in protestirajo, precej se je dogajalo, ampak časopisu se to ni zdelo slabo."

INTERVJU Z JELENO VUČIĆ, RISARKO STRIPA TITO



Predstavite se u par rečenica...

Zovem se Jelena Vučić. Rođena sam 22.06.1993. godine u Beogradu. Završila sam treću godinu fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru animacije u klasi profesora
Rastka Ćirića i sada započinjem četvrtu. Pored animacije bavim se stripom grafikom.

Kako ste počeli da se bavite stripom?

Pohađala sam prvi razred Trinaeste beogradske gimnazije kada sam prvi put otišla u školu stripa „Đorđe Lobačev” koju je vodio i još uvek je vodi Vlada Vesović. Odmah sam se
zaljubila u društvo koje se tamo skupljalo i odlučila da im se pridružim za stalno. Počela sam da čitam mange (japanske stripove) i da imitiram taj način crtanja. Tada sam i prvi
put učestvovala na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine i osvojila dve nagrade u uzrastu do 15 godina, glavnu nagradu Mladi Lav i nagradu zanajbolju ideju.
Shvatila sam da je strip upravo ono čime bih želela da se bavim.

Na koji način ste se obrazovali, kada je strip u pitanju?

Malo po malo, uz pomoć mog mentora Vlade Vesovića, otkrila sam italijanski, francuski, belgijski, jugoslovenski strip i mnoge druge velike ilustratore I animatore, koji su mi
postali uzor. Učila sam anatomiju i gledala studije ruskih studenata likovnih umetnosti. Fotografije gradova i raznih prostora su mi dosta pomogle u razumevanju perspektive.
Takođe, moj brat bi mi često bio model, a svaki put kad bih učestvovala na salonu stripa probala bih nešto drugačije i učešće bi mi služilo kao nova lekcija. Uz podršku Vlade
Vesovića i mojih roditelja, odlučila sam da rizikujem i pokušam da upišem umetnički fakultet.

Kako je došlo do saradnje sa ROSENCRANTZ-om ?

Sa ROSENCRANTZ-om sam se prvi put upoznala baš na Salonu. Primetila sam da su stripove, koje je ROSENCRANTZ nudio, radili naši autori. Hrabro sam prišla i rekla da sam
crtač I da sam voljna za saradnju. Napravljen je kontakt I tako je krenulo. Dobila san sinopsis stripa i prvih par stranica na engleskom. Tada sam shvatila da se taj scenario nudi
i strancima i bila sam gotovo sigurna da ja neću dobiti posao. Ipak, odradila sam dizajn likova. Na moje iznenađenje, moj rad je bio odlično ocenjen. Nakon što sam uradila
probnu tablu i u boji i u crno-beloj varijanti, odlučili smo se za boju, što je za mene predstavljao još veći izazov.

Kako je tekao rad na „Titu“?

Ja nikada nisam radila strip duži od pet strana, a čekale su me 52 stranice, potpuno obojene. Znala sam da je to ogroman posao, ali ipak nisam ni mogla zamisliti koliko. Stripove
koje sam do tada radila su uglavnom bili crno-beli, tako da je moje iskustvo sa bojom bilo skromno. Svaka stranica je bila eksperiment koji je morao da uspe iz prve, jer nije bilo
vremena za ponavljanje. Išla sam uporedo na fakultet, pa su dani rezervisani za “Tita” bili subota i nedelja. Bilo je izuzetno naporno, pogotovo poslednjih mesec dana, ali sam
uspela i zbog toga mi je neizmerno drago. Nisam ranije radila po tuđem scenariju, tako da mi je trebalo par nedelja da se naviknem na detaljan opis kadrova. Imala sam veliku
podršku Predraga Đurića. Bio je otvoren za neke moje ideje, a ja sam se trudila da sve bude dovojlno kvalitetno odrađeno. Negde na pola puta, počela sam da bojim i za par meseci
sve je bilo spremno na obostrano zadovoljstvo.

Šta za vas znači činjenica da je ROSENCRANTZ objavio strip album čiji ste autor?

Kao nekome kome karijera tek treba da počne, imati strip album sa tvrdim koricama divnog dizajna je fantazija. Ja nisam videla odštampanu verziju „Tita” do same promocije
u Beogradu. Bila sam srećna i ponosna i mislim da se to videlo. Rad na „Titu” mi je doneo veliko iskustvo, a i samopouzdanje.

Koliko su junaci „Tita“ vama lično bliski?

Kada sam videla sinopsis, svidelo mi se što se radilo o grupi neobuzdanih i opasnih klinaca. To je bilo nešto što sam i sama često crtala. Dobila sam fotografije od Predraga po
kojima je trebalo da zasnivam svoj dizajn. Dok sam ih crtala, zamišljala sam njihove ličnosti o odnos prema Titu i pokušala to da neprimetno „uguram” u strip. Kolja je glasan
i za njega je posao zabava, Laci je Titova desna ruka i neko ko možda i pazi na Tita, Pinki se tiho smeje i obavlja „prljave poslove”, a Tito je vođa koji tek treba da odraste.
Njih četvorica su definitivno bili razlog zbog koga sam želela da vidim šta će se desiti na kraju.

Da li možemo da očekujemo još neki vaš projekat u izdanju ROSENCRANTZ-a?

Nismo ništa pričali, ali bih rado ponovo radila sa ROSENCRANTZ-om.

Koji je vaš sledeći profesionalni korak?

Da završim fakultet i master, pa ćemo videti. Volela bih da dobijem šansu da radim kao šegrt u nekom studiju animacije.

Koje strip autore, strane i domaće, najviše poštujete?

Od stranih to bi bili Sergio Toppi, Hugo Pratt, Juanjo Guarnido, Katsuhiro Otomo i naravno Hayao Miyazaki. Od domaćih to su Petar Meseldžija, Gradimir Smuđa, Dražen Kovačević,
Aleksa Gajić.

Snoopy, vse najboljše za 65. rojstni dan!
http://www.rtvslo.si/zabava/zanimivosti ... dan/371472

Pravkar sem čisto slučajno pogledal ponovitev oddaje Ko črte govorijo.
Odlična oddaja, splača se imeti posnetek za spomin

http://zigavaletic.blog.siol.net/2011/1 ... -govorijo/

Ralf Koenig: Super paradiž
recenzija Pie Nikolič na Radiu študent

http://radiostudent.si/kultura/striptiz ... -kaj-resno