Stripovski festivali

[ninel]

[tilitili]

steampunk?

[ninel]

[ninel]

Letošnji festival v Strasbourgu je posvečen sodobnemu srbskemu stripu.

[Poli 78]

Edit (12. 5. 2018):
Obveščamo vas, da zaradi stavke bruseljskih pilotov Hermann naslednji teden žal ne bo prišel v Celje.

O novem datumu podpisovanja vas bomo naknadno obvestili.

Hvala za razumevanje!

STUDIO RISAR
Vojko Volavšek s.p.


V knežje mesto znova prihaja HERMANN!

Ob izidu stripa Postaja 16 in integrala Jeremiah, bosta SAF COMICS in STUDIO RISAR, največji slovenski stripovski založbi, v knjigarni ANTIKA gostili Hermanna Huppena, enega največjih svetovnih risarskih virtuozov.


KDAJ? KJE?

V četrtek, 17. maja 2018, ob 17.00 uri, v knjigarni Antika, Kocbekova 6, Celje.

Moderatorja predstavitve in podpisovanja bosta Vojko Volavšek, prevajalec in glavni urednik založbe Studio Risar in Jožica Klinar, prevajalka in urednica pri založbi SAF Comics.

Hermann bo na voljo samo do 18.30 ure, zato bo risal samo prvim petnajstim obiskovalcem (vsakemu le po eno risbo, ostale albume bo samo podpisoval – številke za vrstni red bodo na voljo pri blagajni dve uri pred prihodom avtorja). Avtor bo podpisoval oz. risal samo v albume in integrale izdane pri založbi Studio Risar (stripi iz serije Jeremiah, Postaja 16, Afrika, Bernard Prince in Noč polnega meseca).


Vljudno vabljeni!



STUDIO RISAR
Vojko Volavšek s.p.
Valvasorjeva ul. 23
3000 Celje
Slovenija


Tel.: 03 749 00 78
Fax: 03 749 00 79
E-mail: studio.risar@siol.net
http://www.risar.si

[ninel]

Gosti festivala:
Željko Pahek, Bob Živković, Marko Somborac, Aleksa Gajić, Vladimir Vesović, Dražen Kovačević, Štef Bartolić, Iztok Sitar,
Sabahudin Muranović, Svetozar Toza Obradović, Uroš Begović, Stefan Katanić, Haris Varajić, Nikola Čurčin, Jovan Subotić

[Poli 78]

Obveščamo vas, da zaradi stavke bruseljskih pilotov Hermann naslednji teden žal ne bo prišel v Celje.

O novem datumu podpisovanja vas bomo naknadno obvestili.

Hvala za razumevanje!

STUDIO RISAR

[ninel]

Hrvaška praznuje 50 let druženja z Zagorjem
Ste vedeli, da ima zagreb svoj Comic Con?
http://www.rtvslo.si/kultura/knjige/hrv ... jem/454685
12. maj 2018 ob 11:50
Zagreb - MMC RTV SLO, STA

Pustolovec Zagor Te Nej, "duh s sekiro", je tudi pri nas eden najbolj priljubljenih stripov, v rangu Dylana Doga in Alana Forda. Ker na Hrvaškem izhaja že petdeset let, ima častno mesto na letošnjem Comic Conu v Zagrebu.

V prostorih hrvaškega društva likovnih umetnikov poteka največji festival stripa v regiji - Crtani romani šou (CRŠ). Letošnja, 21. izdaja Zagreb Comic Cona bo do nedelje gostila številne mednarodno znane avtorje stripa. Pripravili so veliko razstavo ob 50. obletnici objave prvega stripa o "duhu s sekiro" Zagorju na Hrvaškem.

Festival so odprli v petek, pred tem pa so že obratovale stojnice tradicionalnega sejma stripa. Privrženci devete umetnosti bodo tako tudi letos imeli priložnost obogatiti svoje kolekcije stripov, plakatov in majic.

Poleg velike razstave Zagor - 50 let na Hrvaškem je na ogled retrospektivna postavitev hrvaškega, a v Sloveniji rojenega avtorja Julia Radulovića - Julesa, ki je tudi gost letošnjega festivala. Organizatorji so prav tako izpostavili udeležbo enega najbolj znanih japonskih risarjev Usagija Yojimba ter scenarista in risarja Zagorja Morena Burattinija in Alessandra Piccinellija.

Med številnimi gosti je tudi večkrat nagrajeni francoski avtor Matthieu Bonhomme, ki je znan po stripovski uspešnici o kavboju z rdečo rutko in zvestim konjičem - Srečnem Luku. V mediateki francoskega inštituta v Zagrebu so v začetku maja odprli razstavo Bonhommeovih stripov s posebnim poudarkom na stripu Moški, ki je ubil Srečnega Luko.

Obiskovalci bodo imeli priložnost obiskati tudi predavanja in predstavitve novih izdaj ter se pogovarjati z gostujočimi avtorji. Predvidena je vrsta spremljevalnih programov, ki jih bodo sklenili v nedeljo.

Festival je namenjen vsem ljubiteljem umetniških oblik, kot so film, oblikovanje, animacija, literatura, slikarstvo, video igre ali digitalna umetnost, predvsem pa je edinstveno prizorišče za tiste, ki so zaljubljeni v strip, obljubljajo na spletni strani prireditve.

[ninel]

Drugi TRAS! festival: Druga stripovska hronika festivala

http://www.hellycherry.com/2018/05/drug ... estaj.html

"Nedelja je protekla mirnije, tiše, uz tribine pojedinih izdavača i aukciju uramljenih i potpisanih printova. Gosti su se polako razilazili,
a tribina posvećena novoj „Zlatnoj seriji“ u izdanju Veselog četvrtka zatvorila je festival. Bob Solanović, Stevan Subić i Milan Jovanović
govorili su o svojim iskustvima rada na variant naslovnicama za knjižar, a Dušan Mladenović se opasno čuvao spojlera. Javno je izneo da
naslovnice domaćih autora, takozvane retro naslovnice sa „žutom trakom“, moraju ići u manjem tiražu zbog zahteva Bonelija. Znači,
neće biti na kioscima do daljnjeg. Naslovnicu za peti broj rati Bob Solanović, ali nije potvrđeno o kome junaku i stripu je reč. I ne, žao
mi je, ne mogu vam odati tu tajnu kad ni urednik izdanja nije želeo. Strpite se još malo. Subić je autor naslovnice Dilana Doga, tj. drugog
broja „Zlatne serije“, za koga je rekao da je njegov omiljeni junak Bonelija. Jovanović pak nije ljubitelj Mister Noa, koga je crtao za
četvrti broj, ali je uradio posao profesionalno i u skladu sa svojim stilom. Da je mogao da bira, izabrao bi Martija Misteriju, što je jedini
Boneli serijal koji je pratio, za šta će imati prilike kada se „obrne“ krug crtača. A Mladenović je potvrdio da je Dražen Kovačević, koji
je tribinu pratio iz publike, pristao da radi jednu od sledećih naslovnica „Zlatne serije“, ali nije rečeno koju i kada. Plan je, kako urednik
VČ navodi, da se nakon četiri autora iz Srbije, u sledeća četiri broja, počev od Bobove naslovnice, na „Zlatnoj seriji“ oprobaju četiri
hrvatska autora. Toliko o planovima i najavama."

[ninel]

Na festivalu "Gašin sabor" so podelili priznanja "Vitez duha in humorja" nekaterim avtorjem, ki se ukvarjajo s humorističnim stripom. Od Slovencev so ga prejeli: Ciril Gale, Žiga Leskovšek, Miki Muster in Iztok Šušteršič.

Izveštaj sa prvog Gašinog sabora

26. april — 11. maj 2018.

Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa

Dodelom međunarodnih nagrada najvećim autorima stripa iz Srbije i desetak zemalјa, i krajem osam izložbi, završen je u Beogradu Gašin sabor, prvi festival karikaturalno–humorističnog i porodičnog stripa. Začet sa skromnijim očekivanjima, Sabor se pokazao jednim od većih festivala Balkana. U pedesetak programa od 26. aprila do 11. maja 2018. učestvovalo je osamdesetak umetnika, naučnika, pedagoga i drugih stručnjaka, kao i preko 500 učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova. Po zvaničnoj evidenciji izložbe je za dve nedelјe, kao prateći program, videlo ucelo ili delom preko 6.000 posetilaca Dečjeg kulturnog centra Beograda, pretežno dece i omladine. Festival je ušao u zajednicu frankofonih festivala stripa i imao je vidlјivu reklamnu kampanju na referentnim sajtovima za evropski strip.

Mešane reakcije na kontroverzni Gašin film

Početak i kraj Sabora obeležen je zvukom drndafona, instrumenta koji je stvorio Predrag Ristić – Peđa Isus, kao realnog odraza Gašinog instrumenta, ali i kao simboličke veze srpskog stripa sa Medijalom i sopstvenom kulturnom tradicijom. Gašin sabor je prikazao osam izložbi stripa najvišeg kvaliteta. Andre Franken je bio glavna tema sabora i za njega su bile vezane izložbe „Mabreee“ o Gaši Šeprtlјi, „Franken njim samim“, „Kad je Spira bio mlad“, i „Marsupilami celim svojim repom“… Ostale su bile od domaćih autora. Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) predstavilo je radove naših stripara koji su bili vezani za Frankenovo okruženje ili su dali posvetu majstoru — Božidar Milojković — BAM, Radič Mijatović, Nikola Maslovara, Milorad Žarić, Dragan Lazarević (Dragan de Lazare, predsednik Gašinog sabora), Goran Trajković, Saša Arsenić, Sabahudin Muranović, Uroš Begović, Siniša Banović, Milosav Ostojić… Kao specijalni gost se svojim radom pred srpskom publikom premijerno pojavio Bruno Gilson, ugledni belgijski stripar, aktivista i stručnjak.

Doajen Lazo Sredanović je izložio epizodu kultnog serijala, „Dikan: Đavolјa varoš“, koja je nedavno zabavlјala čitaoce Malog zabavnika. Jedan od vrhunaca programa je bila velika samostalna izložba glavnog gosta festivala Radiča Mijatovića, novosadskog majstora stripa, karikature i ilustracije, omilјenog crtača sa prostora nekadašnje Jugoslavije još od druge polovine 1970–ih. U programima je i lično učestvovalo desetine umetnika i stručnjaka. Božidar Milojković je sa Draganom Lazarevićem promovisao dve knjige uzbudlјive za svakog lјubitelјa stripa: BlogoGrafija: Bamova avantura u stripu na srpskom jeziku i francusko izdanje albuma Kiselina crne boje (na jesen izlazi u Srbiji). Lazo Sredanović je predstavio ediciju sabranog „Dikana“ u knjigama u izdanju „Everest medije“, kao i nove epizode iz Malog zabavnika. Crtač, pedagog i urednik Nikola Maslovara iz Gornjeg Milanovca predstavio je album „Detektiva Lakonogića“ i druge svoje junake. Prevodilac i urednik Dejan Savić prikazao je izdanja belgijskog genija Frankena na srpskom u izdanju „Belog puta“ i „Darkvuda“ — sabranog Gašu Šeprtlјu, Spiru i Ćiru, Marsupilamija i „Crne misli“.

Beogradski likovni umetnik ali i predstavnik leskovačke tradicije stripa Milisav Banković predstavio je sebe i okruženje iz kojeg dolazi, impresioniravši srednjoškolce i studente. Kolekcionar–leksikograf Vladimir Topolovački prvi je put u Beogradu prikazao treći i četvrti tom svog kapitalnog leksikona Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma (Zagreb, april 2018), gde je popisano oko 10.000 jugoslovenskih stripskih izdanja. Programe je moderirao Zoran Stefanović, uz stručno učešće Bojana M. Đukića.

Uz prigodni govor Anđelke Janković, predstavnice distributivne kuće „2i film“, zatvorenoj projekciji novog francuskog filma „Gaša Šeprtlјa“ prisustvovali su novinari, istraživači pop kulture i ugledni stvaraoci koji su uzeli učešća na festivalu. Film je u stručnim krugovima očekivan sa zebnjom da li će uspeti da prenese duh genijalnog Frankenovog stripa, ali je nakon gledanja solidnog i zabavnog ostvarenja od strane mnogih zaklјučeno da čak i ovakva, potpuno moderna varijacija na temu Gaše umnogome prenosi izvorni duh današnjoj mladoj publici.

Prvi okrugli sto o Frankenu, nama i stripu otvorio je stručnim ekspozeom filolog, filmolog i stručnjak za istoriju kulture Srđan Savić, aktuelni direktor Niškog kulturnog centra. Publika je imala jedinstvenu priliku da sluša izlaganja Ljubiše Gvoića (podsetimo: tvorca prvog diplomskog rada o stripu u SFR Jugoslaviji, Zagreb, 1976), Dušana Relјića, Bojana M. Đukića, Vladimira Topolovačkog, Zorana Tucića, Zorana Stefanovića, Bobana Savića — Geta, Marije Ristić, Pavla Zelića, Tamare Lujak… Završnu diskusiju je dao Zoran Nikolić, predsednik stripskog udruženja „Branko Plavšić“ iz Niša, osnivač festivala Nifest.

Najezda iz beogradskih škola

Publika je bila raznolika i svih uzrasta, a uklјučivala je desetine prepoznatlјivih lica kulture. Sa porodicama su bili dramski umetnici Andrej Šepetkovski te Danijel i Evgenija Kovačević, filolog i mačevalac Vasilije Milnović, zatim popularni istoričar–arheolog Marko Aleksić (takođe član USUS), doajeni naučne fantastike Boban Knežević i Tihomir Jovanović, likovni umetnici Borivoje Grbić, Dragana Kuprešanin i Selena Danilović, polјska naučnica Natalija Novinjska–Antonijević i mnogi drugi stvaraoci, naučnici i javne ličnosti…

Sabor je obeležilo natprosečno učešće učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova, njih preko 500. Osnovna škola „Đuro Strugar“ sa Novog Beograda dovela je najveću delegaciju od stotinak najbolјih učenika raznih razreda, kao i desetak učitelјa i nastavnika, na čelu sa direktorkom Aleksandrom Lončar, koja je i otvorila Gašin sabor. Učenici ove škole su poznati po sklonosti umetnosti — prethodni direktor škole je bio ugledni akademski umetnik i pedagog Risto Antunović, „Čarobnjak iz Hercegovine“ kako reče pisac Radoslav Bratić — tako da su sa zadovolјstvom više sati učestvovali na vođenim turama po izložbi, promocijama i master klasi koju je pred punom Crvenom salom održao međunarodni profesionalac Bojan M. Đukić, osnivač evropski značajne grupe „Beogradski krug 2“. U programima sabora učestvovali su i učenici od prvog do trećeg razreda OŠ „Majka Jugovića“, kao i učenici prvog razreda OŠ „Svetozar Marković“ sa Vračara, koje je predvodio pasionirani učitelј Danilo Gligorić. Iz Kluba za kreativno druženje „Vijuganje“ došli su devetogodišnjaci koje je vodila Ljupka Mirković Dubajić, a posebnu radost su saboru doneli učenici Specijalne osnovne škole „Dušan Dugalić“ koje su predvodili defektolozi Sašenka Mirković i Goran Rojević.

Dva dana zaredom dolazili su i učenici Računarske gimnazije, koje je pratio sekretar škole Nikola Jakovlјević. Takođe su u dva navrata organizovano bili učenici prvog do četvrtog razreda Arhitektonsko–tehničke škole, koje je dovela Dušica Jakovlјević, profesor srpskog jezika i književnosti, a koji su imali prilike da čuju dosta o spoju umetnosti, nauke i tehnologije kroz izlaganja Zorana Stefanovića i drugih stručnjaka. Osim Bojana M. Đukića, master klase su predškolcima, osnovcima i srednjoškolcima držali Nikola Maslovara, Lazo Sredanović i Dušan Relјić. Paralelno, pod vođstvom prof. Vladimira Vesovića, Škola „Đorđe Lobačev“, sada već u svojoj 26. školskoj godini, imala je svoje radionice za strip, ilustraciju i koncept art za filmove i video igre. (Škola radi u prostorijama Dečjeg kulturnog centra i sada je u periodu znatnog širenja.) Vođene ture po Frankenovim i srpskim izložbama držali su Dragan Lazarević, Vladimir Vesović i Bojan M. Đukić. Predstavlјanja izdavača, izdanja i autora vodio je Zoran Stefanović. Nezvanične grupne posete zapažene su i od strane učenika Filološke gimnazije, Dizajnerske škole i drugih srednjih škola, kao i studenata Univerziteta umetnosti, naročito sa Fakulteta primenjene umetnosti.

Ko su vitezi i gospe od duha i humora?

Važan deo sabora bila je i dodela specijalizovanih priznanja umetnicima, istraživačima, urednicima i pedagozima koji su klјučno doprineli umetnosti duha i humora, i time obeležili srpsku i međunarodnu kulturu u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka. Ceremonije dodele priznanja 28. aprila i 8. maja otvorila je urednica likovnih programa DKCB i „Radosti Evrope“ Lidija Seničar. Obrazloženja je iznosio osnivač festivala Zoran Stefanović, nagrade je uručivao predsednik festivala Dragan Lazarević (i sam nagrađen rođendanskom tortom 8. maja), a celu manifestaciju je zatvorio predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije Rade Tovladijac.

Prva Velika povelјa Gašinog sabora — a dodelјuju se za „izuzetan doprinos svetskoj umetnosti humora, karikature, šeprtlјenja i sanjarenja“ — otišla je u Moskvu, ruskim Beograđanima, porodici Lobačev, koja preko sto godina daje doprinos srpskoj i jugoslovenskoj kulturi. To je na snazi još od vremena kad je ruski carski konzul Pavle A. Lobačev, „poznat kao čovek demokratskih ideja“ (da citiramo srpsku štampu od pre sto godina), štitio hrišćanski živalј Balkana krajem osmanske okupacije, da bi njegov sin Jurij Lobačev (1909–2002, kod Srba zvan Čika–Đorđe) postao sveevropski umetnik–stripar za koga je rečeno „Samosvest bez oholosti i razumevanje bez taštine“ (Žika Bogdanović). Danas plemeniti duh ove loze gaje Đorđev sin Dimitrije, unuk Jurij i praunuci. Povelјu je u Moskvu već koji dan kasnije odnela prof. Irina Antanasijević, neumorni istraživač Bele ruske Srbije na Savi i Dunavu.

Drugu veliku povelјu Sabora primila je gospođa Snežana Zupan, u ime porodice Zupan. Nјen muž Zdravko Zupan (1950–2015) bio je međunarodno važan stripski umetnik, ali i glavni istoričar jugoslovenskog stripa, čovek čije duhovno i aktivističko nasleđe doslovno prožima i čini živim današnji strip regiona. Značajno zaveštanje ovog velikana USUS sada kolektivno nastavlјa kroz dugo pripremane izdavačke i stručne projekte, uz podršku ove dobre porodice. Velike povelјe Gašinog sabora dobila su i trojica vanrednih stvaralaca — glavni gost festivala, novosadski crtač Radič Mijatović, beogradski crtač Božidar Milojković, kao i legendarni prevodilac Gaše i mnogih drugih stripova i književnih dela Đorđe Dimitrijević, za kog je na festivalu višekratno rečeno da je „Stanislav Vinaver našeg vremena“. Osim povelјa, Sabor je dodelio i plemićka zvanja. „Gospama od duha i humora“ proglašene su dve beogradske profesorke — likovna umetnica Vladana Likar–Smilјanić i pomenuta naučnica Irina Antanasijević.
U dvema ceremonijama proglašenja „Vitezova od duha i humora“ učestvovali su laureati iz redova velikana umetnosti i kulture Srbije — Laza Lazić, Jovan Stojanović iz Pariza (pseudonim 1950–1960–ih: John Radley), u ime Dobrice Erića unuka Nevena Damlјanović, Slobodan Stanišić, Špiro Radulović, Petar Petrović (Peca Marš), Dušan Relјić, Radič Mijatović, Jugoslav Vlahović, Rastko Ćirić, Vladimir Vesović, Ljubiša Gvoić, Bojan M. Đukić, Zoran Kovačević, Momčilo Rajin, Zoran Andrić, Slobodan Ivkov, Dragan Bosnić i Vladimir Topolovački.

Vitezima su postali i doajeni koji nisu mogli biti prisutni: Vasilije Afanasijev, Žika Bogdanović, Tošo Borković, Milan Bukovac, Dušan Vukojev, Đorđe Dimitrijević, Milorad Žarić, Aleksandar Žikić, Bogdan Jovanović, Dragoš Jovanović — Fera, Branislav Kerac, Ljubomir Klјakić, Bojan Kovačević, Miomir Kulić, Mihailo Kurtović, Nikola Maslovara, Nenad Mikalački — Đango, Božidar Milojković, Branislav Miltojević, Milenko Mihajlović, Branislav Nikolić — Brana, Svetozar Obradović, Lazar Odanović, Vasa Pavković, Želјko Pahek, Dragan Perić, Dušan Petričić, Vujadin Radovanović, Gradimir Smuđa, Lazo Sredanović, Borislav Stanković — Stabor, Franja Straka, Živojin Tamburić, Mirolјub Todorović, Miomir Tomić, Slaviša Ćirović i Borislav Šajtinac.

U ime publike i kolega iz Srbije, odbor Gašinog sabora je za „Vitezove od duha i humora“ proglasio i dvanaest umetnika sa područja nekadašnje Jugoslavije. Iz Makedonije to je Dime Ivanov — Dimano; iz Crne Gore Luka Lagator; iz Bosne i Hercegovine Midhat Ajanović — Ajan (sada u Švedskoj); iz Hrvatske Rudi Alјinović, Borivoj Dovniković — Bordo, Nedelјko Dragić (sada u Nemačkoj), Darko Macan i Julio Radilović — Jules; a iz Slovenije Ciril Gale, Žiga Leskovšek, Nikolaj Miki Muster (na žalost, preminuo pred kraj Sabora, ne dočekavši da vidi nagradu) i Iztok Šušteršič.
Sa vanbalkanskih prostora zvanja „Viteza od duha i humora“ dobili su legendarni franko–belgijski autori: crtač Fransoa Valteri (François Walthéry) i pisac Mitik (pravo ime Žan–Klod Smit–l–Benedikt; Jean–Claude Smit–le–Bénédicte). Ovi autori su višestruko bliski našoj publici po svojim delima kao što je serija „Nataša“, a podsetimo da su delovali u krugu u kojem je radio i sam Franken, te da su s nama povezani i preko saradnje sa Draganom de Lazareom na serijalu „Rubina“.

Ovim je na prvom Gašinom saboru dodelјena grupa priznanja koja vrednuju i definišu prethodnu epohu našeg duha i humora, a od sledeće godine će priznanja biti svedena na tekuću produkciju. Posebno je bio značajan i okrugli sto nakon druge dodele priznanja, 8. maja, koji je filozofski nadahnutim i antropološki vrednim izlaganjem otvorio naš velikan pera Laza Lazić, a gde su učestvovali Jovan Stojanović, Petar Petrović (Peca Marš), Dušan Relјić, Špiro Radulović, Jugoslav Vlahović, Slobodan Ivkov i Zoran Andrić, sa moderacijom Zorana Stefanovića. Dirlјivost i upečatlјivost trenutka bila je i u tome što su se ovi doajeni većinom prvi put sreli uživo, prvi put govorili na stripskom skupu i prvi put nagrađeni stripskim priznanjem.

Ekonomska kriza za decu, ignorisanja i propusti

Osim specijalizovanosti za humoristički i porodični strip, Sabor je imao za cilј da stvori novu publiku, ali i da skrene pažnju na umetnike Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Takođe, cilј mu je bio podsticaj lokalnom tržištu i izdavačima registrovanim u Srbiji sa kojima sarađuje Udruženje stripskih umetnika Srbije. Zato je određeno da se na prvom saboru mogu prodavati strani dečji i porodični stripovi objavlјeni u Srbiji, kao i stripovi autora bivše Jugoslavije gde god da su objavlјeni. Međutim, trodnevna prodajna izložba je bila preskromna po prodaji, izgleda zbog termina preko radnog dana, kada roditelјi ne mogu dovesti decu, ali i zato što današnja ponuda stripova u luksuznim izdanjima (namenjenih bibliotekama i kolekcionarima) nadilazi mogućnosti dečjeg džepa u školskim posetama.

Pokazalo se da su najmlađi najbolјe prihvatili izdanja domaćih autora na domaće teme, štampana njima čitlјivom ćirilicom, ali jeftinija, što je pogodovalo izdavačima kao što su „Pčelica“ iz Čačka ili „Makondo“ iz Beograda (edicija: Srpski naučnici u slici i reči). Naročito je „Pčelica“ zbog izdavačkog profila bila spremna za ovo mesto i priliku, ali je i dodatno imala oglasnu kampanju za Gašin sabor preko društvenih mreža. U novoj knjižari ove kuće u Beogradu mogu se nabaviti i brojni hitovi ovogodišnjeg laureata Sabora Slobodana Stanišića, ilustrovani od strane članova USUS–a.
Radio Beograd je pratio Sabor u udarnim emisijama, isto kao i Dečji dnevnik RTS, prestižna rubrika „Sinoć u gradu“ dnevnika Politika, kao i najvažniji sajtovi za kulturu regiona. Na drugoj strani, bila je očigledna nezainteresovanost nekih sredstava informisanja, naročito onih sklonih tabloidizaciji, iako je događaj bio nadomak redakcija, u samom centru Beograda, i bio veoma privlačan čak i za slučajne prolaznike.

Sabor je imao osam privlačnih plakata, primećenih i u Zapadnoj Evropi, ali iz novčanih razloga nije mogao na vreme imati štampan katalog, što je propust koji će organizatori pokušati retroaktivno da reše. Takođe je kao propust ocenjeno nepostojanje dodatnih potpisa na nekim izložbama, jer laicima autorski potpisi na tablama često nisu bili dovolјni. Gašin sabor, kao ni ostali glavni festivali stripa ove godine u Srbiji, nije dobio pomoć od Ministarstva kulture Srbije. Obrazloženje glasi: „projekat samo manjim delom ima decu i mlade kao cilјnu grupu; uopšteno dati i kratak opis projekta i cilј; obiluje opštim mestima“. S obzirom na ovogodišnji uspeh koji ima međunarodne odlike, visok kvalitet i masovnost svake vrste, Udruženje stripskih umetnika Srbije veruje da bi mogao postojati drugačiji odnos državne komisije prema Gašinom saboru.

Zaklјučak: saborovanje kakvog pre nije bilo

Kako fotografije svedoče, Gašin sabor, prvi svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi, pokazao se kao uspešan eksperiment, od obima i uticaja. Glavni cilј je postignut: „afirmacija plemenitih, toplih i zabavnih štiva koja blagotvorno deluju na duhovne potrebe publike i njeno mentalno zdravlјe, ali i na povezivanje svih generacija i društvenu integraciju“. Začet jednomesečnom Gašinom izložbom u Francuskom institutu u centru Beorada, Sabor je sada uspešno porođen i zapažen kod šire publike kao manifestacija bogata zabavnim programima najvišeg nivoa, obogaćena prisustvom umetničke, kulturne i pedagoške elite. Tokom četiri meseca reklamnih kampanja, kroz elektronske i štampane medije, možda je i više od milion lјudi čulo ili pročitalo ime Gaša Šeprtlјa.

Pokazalo se da je velika prednost imati lep i funkcionalan ambijent Dečjeg kulturnog centra Beograda, ali i izvanrednu lokaciju u gradu i na Balkanu. Sabor je imao možda i najlјupkiji festivalski imidž u zemlјi, zahvalјujući visokom kvalitetu umetnika sa plakatima, te samoj temi i stilu Gaše. Imao je svetski kvalitet izložbi, društveno najkorisniji koncept, specijalizovanu pedagošku i kulturnu osnovu saglasnu programima i strategijama ministarstava prosvete i kulture Srbije, a opet zabavnu i razbarušenu atmosferu…

Sabor se izdvojio i međunarodnim dometom iz ponude pedesetak srpskih i regionalnih festivala i festivalčića stripa — pre svega kao mesto dodele važnih međunarodnih priznanja, jedinih u regionu specijalizovanih za karikaturiste i humoriste u stripu, ali i ulaskom u zajednicu frankofonih stripskih festivala. (Uz srpski, službeni jezik festivala je ove godine bio i francuski, a sledeće će biti jedan istočni jezik.) Retko je i da neka stripska manifestacija uspe da okupi ovoliki broj dece, škola i profesionalaca stripa i opšte kulture, od kojih su se mnogi prvi put sad uživo sreli posle karijere od pet, šest, pa i sedam decenija. Gašin sabor sada polazi na turneju po Srbiji prezentacijama, izložbama i projekcijama filma „Gaša Šeprtlјa“, pre svega u Niš na peti Nifest (24–27. maj), zatim u Leskovac na 20. balkansku smotru mladih strip autora (29. jun – 1. jul), pa u Kragujevac na Komikon (6–8. jul), Valјevo, Gornji Milanovac (prva sedmica oktobra)…

Izložba srpskih autora pozvana je da bude izložena u junu u Briselu, prestonici Belgije i Evrounije, sa namerom da naši radovi bude predstavlјeni tamošnjim izdavačima, novinarima, istraživačima i kolekcionarima. Dečji kulturni centar Beograd i USUS najavlјuju nove stripske poduhvate: kao nastavak Gašinog sabora biće proglašen međunarodni konkurs za geg–tablu stripa, a decembar 2018. biće ponovo mesec stripa u Beogradu.

Impresum: oni koji su pravili sabor

Stručni deo Gašinog sabora je sproveo Centar za umetnost stripa u organizaciji Udruženja stripskih umetnika Srbije iz Beograda i Udruženja građana „Svet stripa“ iz Kragujevca, zajedno sa stručnjacima Dečjeg kulturnog centra Beograda. Predsednik Gašinog sabora je značajno ime srpsko–francuskog stripa Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), a u stručnom odboru su i Rade Tovladijac (predsednik USUS), Vladimir Vesović (Škola „Đorđe Lobačev“), Bojan M. Đukić (osnivač „Beogradskog kruga 2“), Lidija Seničar (urednica likovnih programa DKCB i festivala „Radost Evrope“), te osnivač Sabora Zoran Stefanović (upravnik Centra za umetnost stripa, Beograd).

Likovno oblikovanje plakata i drugih materijala uradio je umetnički direktor festivala, student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Marko Šerer, a kaligrafi na priznanjima su bili Jelena Radojević te još dva studenta FPU Lazar Rakonjac i Petar Stošić. Sama priznanja nose crteže Božidara Milojkovića, Dragana Lazarevića i Siniše Banovića. Koordinatori za javnost su bili Tamara Lujak i Pavle Zelić, a fotografi Stevan Nešković (DKCB), Branko Botić i T. Lujak (USUS). Vebmaster je bio Nenad Petrović, Mijatovićevu izložbu je tehnički pripremio Nebojša Jovičić, administrativni koordinator je bila Maja Stefanović, a izvršni producent svih izložbi likovni umetnik Goce Balković. Prevodilac na francuski je bio D. Lazarević, na engleski Z. Stefanović. Rukovodilac produkcije DKCB je Dalibor Stojanović. Partneri festivalu su distributerska kuća „2i film“, Francuski institut u Beogradu, izdavačke kuće „Pčelica“, „Makondo“, „Beli put“, „Sistem komiks“, „Komiko“, „Modesti stripovi“, „Darkvud“, desetak beogradskih škola i nevladine organizacije Srbije i regiona…

http://www.dkcb.rs • http://www.usus.org.rs
https://www.facebook.com/GasinSaborBGD/

FOTO GALERIJE
(slobodna licenca Creative commons 4.0)
Fotograf: Stevan Nešković (Dečji kulturni centar Beograd),
http://www.dkcb.rs...
http://www.dkcb.rs/...
http://www.dkcb.rs/...

[ninel]

5. festival stripa u Nišu - NIFEST, 24. - 27. maj 2018

www.nifest.com

Nifest, jedan od balkanskih festivala stripa sa međunarodnom reputacijom, svoju petogodišnjicu obeležava prelaskom u središte Niša i radom u nekoliko elitnih prostora — Paviljonu i Salonu 77 u Tvrđavi, kao i Galeriji Niškog kulturnog centra — ali i učešćem oko 40 stranih i domaćih gostiju, uključujući i neka slavna svetska imena. Svi stripski programi Nifesta su besplatni, a festival od 24. do 27. maja uključuje sajam izdavača, izložbe, promocije, umetničke radionice za sve generacije, tribine od kulturnog značaja, potpisivanja izdanja i crtanja posveta, koncerte i druga dešavanja.

Svečano otvaranje Nifesta biće u četvrtak 24. maja, na dan Slovenskih prosvetitelja, u 14:30 u Paviljonu Niške tvrđave.

Iz Holandije dolazi jedan od slavnih ilustratora fantastike našeg vremena, slikar na tragu Paje Jovanovića i Uroša Predića, trostruki dobitnik glavne svetske nagrade za fantastičku likovnu umetnost „Spektrum“ — Novosađanin Petar Meseldžija (www.petarmeseldzijaart.com). Iz Italije dolaze pisac, istoričar i urednik Gabrijele Ferero, stručnjak i za naš strip, kao i rado viđen gost, crtač Marčelo Manđantini, poznat po Zagoru. A to je tek vrh ledenog brega zanimljive palete gostiju.

Susreti na najvažnije teme

Pravljen na temeljima Dana stripa u Nišu iz 1997. i 1998. godine, Nifest sad ima i sopstvenu tradiciju davanja priznanja. Festival je, podsetimo, bio organizator niške ceremonije uručivanja „Zlatne muze“, nagrade za najbolje autore po izboru francuske publike festivala u San–Remiju, Vladimiru Krstiću Laciju i Draganu Lazareviću. Pored sopstvenih Nifestovih priznanja, ove godine će na festivalu niškim stvaraocima i kulturnim radnicima Dragošu Jovanoviću Feri i Branislavu Miltojeviću biti uručena međunarodna priznanja „Vitez od duha i humora“ koje dodeljuju Udruženje stripskih umetnika Srbije, Centar za umetnost stripa i Dečji kulturni centar iz Beograda. Isto priznanje je dobio još jedan stvaralac vezan za Niš, signalista i velikan svetske neoavangarde, Miroljub Todorović.

Bogat tribinski program Nifesta otvara se skupom „Pismenost i jezik stripa“, povodom Dana slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija. Stručnjaci će kroz ovu tribinu, na samom području rada Svete braće i njihovih učenika, povezati nasleđe balkansko–slovenske civilizacije sa tokovima današnje popularne kulture. Druga tribina će biti posvećena verskim stripovima, na primeru hrišćanskih i islamskih duhovnih motiva u stripovima Srbije i Bosne i Hercegovine. Kolekcionar i leksikograf Vladimir Topolovački predstaviće u Nišu treći i četvrti tom kapitalnog leksikona Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma (Zagreb, april 2018), gde je popisano oko 10.000 jugoslovenskih stripskih izdanja.

Iz središta stripa Vojvodine, Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, dolazi Jovan Gvero, koji će predstaviti novosadski strip, dosta zastupljen u Nišu ove godine. Sabahudin Muranović Muran, produktivni autor koji se kreće između Prijepolja i Sarajeva, sada će i Nišlijama, odmah nakon Beograda, predstaviti Juče, danas, sutra, album sa satiričnim stripovima iz dnevnika Danas, u izdanju beogradske kuće „Forma B“. Na savetovanju povodom sudbine glavnih festivala stripa u Srbiji — koji su ove godine kolektivno ostali bez ikakve finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja — učestvovaće i Loran Katr, direktor festivala u San–Remiju i urednik srpskih autora na francuskom tržištu; Dragan Lazarević, franko–srpski umetnik, potpredsednik USUS i predsednik Gašinog sabora; Nebojša Vesović, osnivač kragujevačkog Komikona i magazina Kiša, predsednik udruženja „Svet stripa“; Zoran Stefanović, pisac i upravnik Centra za umetnost stripa; domaćini Nifesta Srđan Savić i Zoran Nikolić i drugi stručnjaci iz zemlje i regiona.

Ekskluzivne i omiljene izložbe

Dve posebne izložbe predstavljaju međunarodno ugledne umetnike. Jedna u Salonu 77 u Tvrđavi prikazuje opus Bobana Savića Geta, umetnika koji je značajan i za istoriju niškog stripa. On je završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1997, a magistarske studije 2000. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (mentor prof. Rastko Ćirić). Profesionalno se bavi ilustracijom od 1993, kao i koncept–artom i umetničkom supervizijom u video i filmskoj produkciji. Živi i radi u Beogradu. (http://www.geto.rs/)

Druga izložba je u Galeriji Niškog kulturnog centra i predstavlja nam Maksa fon Fafnera. Pod ovim pseudonimom se u inostranstvu krije Novosađanin Saša Jovanović, koji je avanturu u svetu umetnosti započeo pre 26 godina. Za njega se kaže da „u svojim vizuelnim istraživanjima formira virtuelne svetove koji publiku vode na putovanja kroz vreme, gde se granice prošlosti i budućnosti brišu i postaju nova konstanta ili virtualna stvarnost“. Pod pseudonimom fon Fafner je, u saradnji sa francuskim scenaristima, objavio više strip–albuma u Francuskoj.

U Paviljonu u Tvrđavi gostuju izložbe i kolekcije, koje je u dva navrat nedavno videlo preko 10.000 Beograđana. Pre svega to je, već tradicionalno i u Nišu, Šesta godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije sa pratećim sadržajima. Na izložbi će biti predstavljeni radovi preko dve stotine pedeset likovnih umetnika i scenarista iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja širom sveta gde žive članovi udruženja. Izlažu se digitalni otisci stripskih tabli, ilustracija i koncept–arta, koji prikazuju veliki žanrovski dijapazon naših umetnika — od satiričnog preko realističkog do avangardnog stripa, ali i drugih oblika vizuelnog pripovedanja. Kao i svake godine, uz velikane i doajene stripa, USUS izlaže i radove novih imena naše umetnosti. Tako će ove godine publici biti predstavljeni novi članovi Udruženja, među kojima su i Selena Danilović, Iva Atoski, Goran Katić, Goran Rakić, Milosav Ostojić, Gordana Dramićanin i drugi. Gostuju najboljim radovima sa konkursa i učesnici Međunarodnog festivala stripa u Valjevu u organizaciji NVO „Akteri“ i uz podršku lokalne samouprave Valjeva, po stručnom izboru Dejana Bogojevića.

U saradnji sa USUS i Dečjim kulturnim centrom Beograda gostuju i izložbe tek održanog Gašinog sabora, prvog festivala humorističko–karikaturalnog i porodičnog stripa: izložba Andrea Frankena koja predstavlja junake Gašu Šeprtlju, Spiru i Ćiru, Marsupilamija i druge, zatim izložba srpskih autora posvećena ovom belgijskom geniju, kao i samostalna izložba novosadskog majstora stripa i karikature Radiča Mijatovića Miše, omiljenog jugoslovenskog autora od kraja sedamdesetih. Na programima Nifesta će učestvovati i legendarni stripar i ilustrator, čovek iz najslavnijih svetskih antologija stripa Željko Pahek, ali i druga poznata lica pop–kulture, omiljena kod Nišlija: Aleksa Gajić, Dejan Stojiljković, Igor Krstić, Dejan Najdanović Najda, Igor Marković i drugi.

Zabavni programi sa pevanjem (bez pucanja)

Besplatne umetničke radionice za decu, roditelje i sve koje vole strip, ilustraciju i koncept–art za filmove i video–igre vodiće prof. Vlada Vesović, koji već 26 školskih godina upravlja čuvenom umetničkom školom „Đorđe Lobačev“ u Beogradu. Sajam izdavača predstaviće Nišlijama najnovija izdanja sa znatnim popustima. U Nišu će se iz Srbije pojaviti „Sistem komiks“, „Komiko“, „Makondo“, „Beli put“, „Čarobna knjiga“, „Forma B“, „Besna kobila“, SKC Novi Sad, „Modesti stripovi“ i „Svet stripa“, a iz Republike Srpske /BiH/ i „Deveta dimenzija“.

Prethodni Nifest 2017 je bio u znaku multimedijalnosti, imavši za temu odnos stripa sa ilustracijom, književnošću i filmom. Pošto je i muzika neizbežni deo stripskog miljea, moto ovogodišnjeg Nifesta je „Strip i rokenrol“. Po tome se jedna tribina zove „Strip i rokenrol – plač iza tamnih naočara“, a tokom celog festivala biće serija koncerata u Amfiteatru na Keju. Nakon Londona i Beograda, i publika Niša će uživo čuti gitarske majstorije Bojana M. Đukića, muzičara ali i međunarodnog stripskog profesionalca, koji je zadužio evropski strip utemeljivši pre četiri deceniju grupu „Beogradski krug 2“. U okviru muzičkog programa „Rokenrol kaiš na stripskoj tabli“ nastupaće i „Gospodin Pinokio“, „Mokri džez“, „Dekster“, „Revoljušn“ i „Opozit vej“.

Novi sajt festivala od sada je na međunarodnom domenu www.nifest.com. Trenutno postoji na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom, a u budućnosti će uključivati i druge jezike kao i arhivu prethodnih festivalskih godina. Organizatori Nifesta su Niški kulturni centar i Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“. Direktor festivala je Srđan Savić, a umetnički direktor Zoran Nikolić. Partneri festivala su Udruženje stripskih umetnika Srbije i Centar za umetnost stripa iz Beograda. •

[ninel]

PROGRAM MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA NIFEST 2018
Niš, Srbija
www.nifest.com

ČETVRTAK, 24. 5. 2018.
10:00 – 20:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA (mesto dešavanja: Paviljon u Tvrđavi)
14.30 SVEČANO OTVARANJE NIFESTA (Paviljon u Tvrđavi)
15:00 Stripovanje: MURAN – JUČE, DANAS, SUTRA učestvuje: Sabahudin Muranović Muran, stripski autor, ilustrator i karikaturista (Paviljon u Tvrđavi)
16:00 Panel–diskusija: PISMENOST I JEZIK STRIPA, Povodom dana Slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija (Paviljon u Tvrđavi)
18:00 Otvaranje izložbe FAFNER: KROZ VEKOVE (Galerija Niškog kulturnog centra)
20:00 Otvaranje izložbe BOBAN SAVIĆ GETO: DOBRODOŠLI U GETO 17 (Salon 77 u Tvrđavi)

PETAK, 25. 5. 2018.
10:00 – 20:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA (Paviljon u Tvrđavi)
12:00 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA, učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog (Paviljon u Tvrđavi)
15:00 Stripovanje: PUTOVANJE KROZ ITINERER STRIPA SE NASTAVLJA... učestvuje: Vladimir Topolovački, stripski istoričar (Paviljon u Tvrđavi)
16.00 MAJSTORI CRTAJU ZA VAS: DRUŽENJE SA STRIPSKIM AUTORIMA (Paviljon u Tvrđavi)
16:30 Stripovanje: DUH DIŠE GDE HOĆE... EKSPANZIJA DUHOVNOG STRIPA učestvuje: Zoran Stefanović, pisac i istoričar kulture (Paviljon u Tvrđavi)
18:00 Stripovanje: STRIP I ROKENROL – PLAČ IZA TAMNIH NAOČARA (Paviljon u Tvrđavi)
19:00 DODELA FESTIVALSKIH PRIZNANJA (Paviljon u Tvrđavi)
20:30 Muzički program ROKENROL KAIŠ NA STRIPSKOJ TABLI nastupaju: Bojan M. Đukić, Dekster, Gospodin Pinokio (Amfiteatar na Keju)

SUBOTA, 26. 5. 2018.
10:00 – 20:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA (Paviljon u Tvrđavi)
12:00 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA, učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog (Paviljon u Tvrđavi)
14:00 Stripovanje: TRETMAN SRPSKIH STRIPSKIH FESTIVALA – STRIPSKE SLAMKE MEĐU VIHOROVE, učestvuju: Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), predsednik Gašinog sabora, festivala humorističko–karikaturalnog i porodičnog stripa, Nebojša Vesović, direktor Međunarodne strip konferencije Kragujevac, Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta, Srđan Savić, direktor Nifesta i predstavnici drugih festivala (Paviljon u Tvrđavi) i drugi
15:30 Stripovanje: ZLATNA MUNJA – PRIČA O VELIKOM BLEKU, učestvuju: Gabrijele Ferero, urednik „Velikog Bleka“ u Italiji, Srđan Savić, direktor Nifesta, Milan Ilić, grafički urednik „Velikog Bleka“ (Paviljon u Tvrđavi)
16:30 Stripovanje: PREDSTAVLJANJE NOVOSADSKE STRIP–SCENE, učestvuje: Jovan Gvero, urednik Studenskog kulturnog centra u Novom Sadu (Paviljon u Tvrđavi)
17:00 Stripovanje: PREDEO CRTAN MITOVIMA, učestvuje: Petar Meseldžija, stripski autor, slikar i ilustrator (Paviljon u Tvrđavi)
18.00 Stripovanje: SLOBODA 2018, učestvuju: Aleksa Gajić, stripski autor, Dejan Stojiljković, pisac i stripski scenarista, Dejan Najdanović Najda, vokalni solista, Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu“ (Paviljon u Tvrđavi)
20:30 Muzički program ROKENROL KAIŠ NA STRIPSKOJ TABLI, nastupaju: Mokri džez, Opozit vej, Revoljušn (Amfiteatar na Keju)

NEDELJA, 27. 5. 2018.
10:00 – 18:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA (Paviljon u Tvrđavi)

[ninel]

Stripburger se predstavlja na 18. mednarodnem salonu stripa Erlangen
31. maj – 3. junij 2018, Erlangen, Nemčija
https://www.comic-salon.de

Stripburgerjeva odprava se znova podaja v širni svet – tokrat v Nemčijo, kjer se bo med 31. majem in 3. junijem odvil 18. mednarodni salon stripa Erlangen (Internationaler Comic-Salon Erlangen), največja in najpomembnejša stripovska prireditev v nemško govorečih deželah, ki s svojim bogatim programom nagovarja tako strokovno kot najširšo javnost, ki jo zanima sodobna stripovska ustvarjalnost.

Festival bo v štirih dneh postregel s številnimi stripovsko obarvanimi dogodki: razstavami, predavanji in pogovori z avtorji, delavnicami, filmskimi projekcijami, branji stripov v živo … Srčiko festivala predstavlja stripovski sejem, kjer se bo letos predstavilo 200 razstavljavcev in več kot 500 avtorjev iz vsega sveta. Na festivalu podelijo tudi prestižne stripovske nagrade Max und Moritz, med drugim tudi nagrado za najboljši stripovski album, kjer je letos med nominiranci tudi Dežela potomcev italijanskega striparja Gipija, ki smo jo lani izdali v slovenskem prevodu v naši zbirki Ambasada Strip.

Stripburger se bo na festivalu predstavil na 4-dnevnem založniškem sejmu, urednica Tanja Skale pa bo sodelovala na pogovoru o četrt stoletja Stripburgerjevega udejstovanja na področju alternativnega stripa doma in na tujem, kar je hvale vreden dosežek in unikum tudi na mednarodni stripovski sceni. Stripburgerjev gost na festivalu bo stripovski avtor Gašper Rus.

To pa še ni vse: letošnja prva številka revije Stripburger, že 71. po vrsti, bo luč sveta premierno ugledala prav sejemski stojnici v Erlangnu!

Kommen Sie vorbei und genießen Sie unsere Comic-Spezialitäten!


PROGRAM:
Stripburgerjeva stojnica na stripovskem sejmu
četrtek, 31. maj, 12.00–19.00, petek in sobota, 1. in 2. junij, 10.00–19.00, nedelja, 3. junij 2018, 10.00–18.00 / Messe-Halle A – stojnica: A 52, Schlossplatz, Erlangen, Nemčija

Pogovor “Stripburger: 25 let”
četrtek, 31. maj, ob 16.00, Orangerie im Schlossgarten, Erlangen, Nemčija

[ninel]

[ninel]

Dani stripa u klubu Polet u Beogradu, 18. i 19. avgust



Драги пријатељи,

Са задовољством вас позивамо на манифестацију „Дани стрипа“ посвећену популаризацији девете уметности и свим њеним љубитељима.

Ове године биће одржани други пут за редом, у Галерији „Полет“, током два дана викенда, у суботу 18. и недељу 19. августа од 16 до 20.30 часова у сарадњи са Центром за уметност стрипа и Удружењем стрипских уметника Србије, Школом стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“, Удружењем „Око нас, Центар за културну акцију“, као и са издавачким кућама Весели четвртак, System Comics, Макондо, Darkwood и Форма Б.

Очекују вас промоције стрип издања, радионице стрип цртања и илустрација, тематске трибине, гостовања релевантних домаћих аутора и стваралаца из ове области, изложба стрип радова „Comic Book Roundtable“, али и продаја стрипова издавача који ће, поред богате понуде, за наше посетиоце припремити и специјалне попусте.

Добро дошли на Друге Дане стрипа у Полету!

Улаз је бесплатан.

Срдачно,
Јелена Павловић
Уметнички директор Галерије Полет
poletnovi@gmail.com

https://www.facebook.com/polet.art.district/

ПРОГРАМ

Субота, 18. август

16:30–19:30

•Пустоловине преводиоца стрипа у Србији — Нада Масловара
•Међународни успеси Школе и радионице „Ђорђе Лобачев“ — Владимир Весовић са гостима
•Проблем је у суперјунаку: „Царство твоје“ Марка Вејда и Алекса Роса у издању „Дарквуда“ — Александар Нешић са гостима
•Незаменљиви лексикони: „Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума“ 3 и 4, Загреб 2018. — Владимир Тополовачки
•Поглед изнутра: француско-белгијско тржиште оригинала, посвета и графика –- Драган Лазаревић
•Долазак принцезе: Модести Блејз у „Дарквудовим“ књигама на српском — Александар Нешић са гостима
•Најпознатије Модести Југославије — Раде Товладијац, сликар илустрација за Модести Блејз, председник Удружења стрипских уметника Србије

Недеља, 19. август

16:30–19:30

•Смуђа, Кордеј, Гера, Меселџија, Јовановић, Гајић... нови домаћи стрипови „Систем комикса“ — Владимир Весовић са гостима
•Велики повратак омиљеног југословенског аутора Бране Николића — Зоран Стефановић
•„Форма Б“ као нови издавач домаћих аутора — Илија Мировић
•Величанственост вестерна: од Ленса до Погребника у „Макондовој“ библиотеци „Колт“: Кристијан Релић
•Уметност илустровања: илустроване едиције „Маконда“ са књижевним и ликовним ремек делима — Кристијан Релић са гостима
•Савремени руски стрип — Ирина Антанасијевић, проф. универзитета у Београду и Тјумењу
•Нова сазнања и издања поводом Златног доба стрипа Београда и Краљевине Југославије (1935-1941) — проф. Ирина Антанасијевић и Зоран Стефановић

Сви живи програми трају до 25 минута.

Додатне информације:

Званична страна догађај https://www.facebook.com/events/945006322353922/
Удружење стрипских уметника Србије http://www.usus.org.rs
Школа стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“ https://www.facebook.com/Škola-stripail ... 675280954/
Око нас – Центар за културну акцију https://www.facebook.com/OkoNasCentar/
System Comics http://www.systemcomics.com/web/
Весели четвртак http://www.veselicetvrtak.com
Макондо https://www.makondo.rs
Darkwood http://darkwood.co.rs
Форма Б https://www.makart.rs/izdavac/forma_b_74